U utorak je, na naslovnoj strani „Novosti”, osvanula vest da je naša planeta protekle nedelje izbegla katastrofu koja bi bila kobna: veliki asteroid mimoišao je Zemlju, a za malo da nas pogodi. Nisu ga, kažu, registrovale ni NASA, ni ruska, ni kineska svemirska agencija, prišunjao se nekako, primećen je tek desetak sati pre nego što se najviše približio Zemlji. No, važno je da nas je promašio…
Ne znam kako vi rasuđujete, ali što se mene tiče, ovaj svemirski događaj može biti odgovor na pitanje zašto su, prethodnih dana, onoliko udarali ratni bubnjevi na našoj Planeti. Zgusnula se kosmička plazma, šta li, porastao magnetizam, uzburkala se krv, poludeli ljudi… Doduše, mogući su i drugačiji odgovori, na primer ovaj: kad imaš moć, valja je i pokazivati – kako bi inače svi znali i priznavali da si moćan, da si glavni baja? Kad tresneš bombu, ljudi obrate pažnju, bolje te čuju, narasteš u sopstvenim očima. Vara se Putin ako misli da je dovoljno to što je obznanio da ima sve one rakete, moraće, jednom, i da ih ispali, takva je to igra. Krvava.
U svakom slučaju, izgleda da smo, bar za sada, izbegli ne samo asteroid, nego i sveopštu ratnu katastrofu (male katastrofe se ionako ne računaju, nisu od Planetarnog značaja). I sad možemo da odahnemo, recimo do 13. aprila 2036. godine, to je datum kada će, prema proračunima kineskih naučnika, veliki asteroid Apofis možda udariti u Zemlju. Dotle se, valjda, ratne igre neće zgusnuti do katastrofičnih razmera. Mada, brine me ona tajanstvena i zloslutna planeta Nibiru koja ledi krv u žilama i kosmičku plazmu. Naučnici tvrde da ova planeta smrti ne postoji, ali kakve to veze ima kad nam, internetom, stižu vesti da Tramp zna da je ona stvarna, i da se pojavila. Tako da će on, može biti, svoje aktivnosti uskladiti sa odgovarajućom svemirskom konstelacijom, to bi, prema onome što smo do sada videli, bilo dosta realno…
