Njeno ime je sinonim za posvećenost i pokret koji inspiriše
Kao osnivač škole „Free dance” uspela je da za četvrt veka iznedri generacije uspešnih plesača i stvori tradiciju koja je duboko ukorenjena u život Zrenjanina. Ona je uvek tu da podrži, pomogne, usmeri i nauči. Organizuje priredbe, festivale, takmičenja. Nadaleko je poznata po magiji koju stvara sa ovdašnjim maturantima punih 18 godina.
Čuveni kadril prvi put je održan 2007. u centru grada. Plesalo je tada nekoliko hiljada đaka po kiši koja nije pokvarila, nego ulepšala trenutak koji mnogi pamte i danas. Ove godine maturanti su plesali na Trgu slobode 21. maja. Poslednjih nekoliko godina završetak važnog životnog poglavlja na isti način obeležavaju i predškolci. Oni će uz pratnju vaspitača zaigrati 28. maja – sve pod Nikoletinim budnim okom i punim srcem. Kako je jedan plesni čin postao tradicija koja obeležava kraj školovanja?
– Snovi nikako ne mogu da se ostvaruju bez podrške porodice, prijatelja i onih koji mogu da pomognu na bilo koji način. Kad je bilo najteže, naš grad je bio jedan od retkih u kojem se održao ples tokom korone. I tada smo našli način da se to realizuje i nastavimo tradiciju.
Nosilac ovog projekta je više od 30 godina Plesna Zveza Slovenije. Ideja je bila da se program proširi na Evropu, pa su uključili Srbiju, Severnu Makedoniju i ostale susede. I tako je sve počelo, davne 2007. Pre 14 godina je oboren Ginisov rekord kada je 32.000 ljudi plesalo u regionu. Zrenjanin je bio šesti u Evropi po broju igrača na trgu. Svoj završni ples imaju i predškolci. Sa kim je teže raditi?
– Teško je odgovoriti. Kada se postaviš prema deci otvorenog srca i kada osete dobru energiju bude svima lepo. Ja to radim sa puno ljubavi. Kad je reč o predškolcima, veliku ulogu imaju vaspitačice koje mnogo pomažu. I one, osim mene, vežbaju sa decom kako bi taj ples izgledao besprekorno. Obeležili ste još jedan jubilej – 20 godina „Dance fusion” takmičenja na kojem učestvuju plesači iz cele države. Kako doživljavate trenutak kada se Zrenjanin pretvori u najveću plesnu scenu?
– To je još jedna manifestacija koja ne bi odolela izazovima da ne postoji podrška Grada. Ove godine je igralo više od 1.600 dece punih 13 sati. To je nešto neopisivo. S obzirom na to da smo u godini jubileja, možda je ovog puta bilo najlepše. Zahvaljujem se učesnicima, roditeljima, bakama i dekama koji nas podržavaju i svakom ko je učinio boravak u Zrenjaninu još lepšim. Bliži se kraj sezone u „Free dance”-u. Mnoge devojčice su ostvarile zavidne rezultate, među kojima se izdvaja uspeh u Italiji. Šta medalje znače Vašoj plesnoj porodici?
– Tokom ovih 26 godina, koliko klub postoji, dotakli smo zvezde, ali nismo svaki put bili najbolji. U poslednje vreme primećujem, i u plesu i sportu, da je sve postalo „instant”. Kada se uspesi dese imam utisak da se ne prožive dovoljno. Odmah se nastavlja dalje. Takav je sada tempo života. Plesna scena se značajno promenila. Decu učim da na treningu dobijamo medalju, a po nju idemo na takmičenje. Ne merimo uspeh odličjima, nego onim koliko smo vežbali i šta smo na tom nadmetanju pokazali. Imamo mnogo odličja sa raznih smotri. Pojavljujemo se i na svetkim i evropskim prvenstvima, gde po kategoriji bude između 20 i 90 takmičara. Tu uglavnom budemo između 5. i trenutno 20. mesta, što je izuzetan rezultat. Vaš klub okuplja decu od najranijeg uzrasta. Šta pokazuju u tim prvim koracima i zašto je važno da ples postane deo njihovog odrastanja?
– U poslednjih deset godina moj rad sa najmlađima se značajno promenio. Zabrinjavajuće je što deca imaju znatno smanjenu motoričku sposobnost. Slabija su od prethodnih generacija. Razlog tome je što su manje fizički aktivna. To znači da im fali druženje napolju. Oseća se uticaj prekomernog gledanja u ekrane, tako da sam rad unapredila. Kada dođu sa dve ili tri godine, radimo mnogo na motorici i socijalnom razvoju. Dosta pažnje posvećujemo odnosu i saradnji, što ranije nismo morali da vežbamo.
Da li će neko postati dobar plesač ili ne, zavisi od mnogih faktora. Bez talenta ne možete biti svetski prvak. I pored toga, mora mnogo da se radi. Uspehu doprinosi i uloženo vreme roditelja, koji moraju da se posvete detetu zajedno sa trenerom. Teško je reći šta mogu da očekujem od mališana. Volela bih da na kraju godine imaju zavidan nivo pažnje, koncentracije, motorike kako bismo mogli da uđemo u narednu sezonu. Koje snove čuvate za „Free dance”?
– Ovo je teško pitanje. Nagnalo me je na razmišljanje. Svi snovi su se ostvarili, jer ples živim otkako sam se rodila. To je jedino sećanje koje me veže za detinjstvo, jer plešem od svoje treće godine. Zapravo sam sve kroz njega postigla. Moje najzrelije doba je bilo uz „Free dance”. Ono što izdvaja nas kao klub je zajednica. Rado se viđam sa bivšim članovima. Energija koju smo stvorili i dalje traje. Mi smo velika, srećna porodica. Ne znam koje bih snove mogla da dosanjam. Sama odluka da ostanemo i dalje u tome je dovoljno velika, tako da će nas novi snovi iznenaditi.
