Već godinu dana traju građevinski radovi na placu fabrike lekova, koja je od februara prošle godine u vlasništvu beogradske firme „940 ril estejt” (čije ime u prevodu znači: nekretnine). Neki objekti se ruše, a pojedini obnavljaju i opremaju novim uređajima. Sve je podređeno tome da u septembru počne probna proizvodnja, navodi Rade Matić, generalni direktor „Jugoremedije”.
U OBNOVI POMAŽU NEKADAŠNJI ZAPOSLENI
Zanovljen je i sajt zrenjaninske farmaceutske kompanije, koji poručuje da je u toku nova era poslovanja. Najavljena je proizvodnja ranije prisutnih medikamenata, kao i razvoj novog portfolija koji je u procesu registracije.
– „Jugoremedija” je imala veoma dobru paletu proizvoda. Neki nisu imali paralelu u Jugoslaviji: lasiks, baralgin, baralgin M, trental… To jesu licencni lekovi, ali su se proizvodili ovde. Napravljeni su pre 35 i više godina, ali nisu zastareli zato što su se dobro pokazali. U avgustu je planiran izlazak komisije GMP (smernice dobre proizvođačke prakse za lekove koje je usvojila EU, prim. nov), a u septembru početak probne proizvodnje. Nadam se serijskoj proizvodnji u prvom kvartalu naredne godine – navodi Rade Matić za „Zrenjanin”.
Ističe da je „940 ril estejt” kroz kupovinu i dosadašnje investicije uložio u „Jugoremediju” oko 12 miliona evra. Radovi se odvijaju u nešto više od 10 objekata – upravnoj zgradi, magacinu, objektu za pakovanje, ampulnom odeljenju, laboratoriji…
– Od 2009. do 2011. godine rađen je kapitalni remont proizvodnog dela. Od 2017. do 2021. fabrika nije radila. „Konvar” je 2022. godine radio rekonstrukciju koja se bazirala na tehnološkim procesima. Zatekli smo određenu opremu, delimično dotrajalu – ističe Matić.
Navodi da su se i u drugim aspektima oslonili na resurse „Jugoremedije”. Okosnicu trenutnog tima čine nekadašnji zaposleni sa višegodišnjim iskustvom. Njima je prepušteno da dovedu proizvodnju do operativnog dela, objašnjava direktor. Poručuje da licence moraju da se obnove.
– Iako koristimo iste osnovne i pomoćne supstance, od istog proizvođača, to opet mora da prođe analize i potom kontrolu Agencije za lekove i medicinska sredstva – ističe Matić.
Dodaje da računaju na primenu principa iz direktive EU pod nazivom: „well-eshablished use”. On propisuje da se apliciranje za dozvolu za proizvodnju i prodaju može zasnivati na nalazima naučne literature ako je aktivan sastojak leka u upotrebi duže od 10 godina i kada su njegova efikasnost i bezbednost dobro utvrđeni.
NESLAVNIH 20 GODINA
Naš sagovornik procenjuje da će pri pokretanju proizvodnje preduzeće upošljavati oko 100 radnika. To će biti oko četiri puta manje nego 2002. kada je oko 40 odsto udela „Jugoremedije” kupila firma „Jaka 80” iz Makedonije, u većinskom vlasništvu biznismena Jovice Stefanovića Ninija. Tada počinju problemi. „Jugoremedija” se zaduživala kod novog vlasnika nabavkom sirovina, te je nakon konverzije duga i dokapitalizacije, makedonska firma brzo postala većinski vlasnik akcija „Jugoremedije”.
Sud je 2006. godine uvažio tvrdnje malih akcionara da Stefanović ne poštuje obaveze iz ugovora o privatizaciji, te je ona poništena, a država je ponovo postala suvlasnik fabrike.
Upravljanje je preuzeo menadžment pod vođstvom malih akcionara, koji je pokrenuo proizvodnju. Međutim, preduzeće je 2012. otišlo u stečaj. Nakon toga je četiri godine bilo u zakupu novosadskog „Junion medika” . Sve je okončano bankrotom „Jugoremedije”. Po raskidu ugovora, u medijima se tvrdilo da nije vraćen deo dokumentacije, uključujući i licencu za stavljanje lekova u promet.
Nakon 13 neuspelih pokušaja, 2020. fabrika je prodata „APS holdingu”, odnosno preduzeću „Prodžekt 1”. „Jugoremedija” je potom prešla u vlasništvo firme „Konvar”, a zatim „940 ril estejt”.Prodaja „Jugoremedije” 2002. godine našla se na spisku Evropske komisije o 24 sporne privatizacije koje se Srbija obavezala da razreši. Savet za borbu protiv korupcije je ocenio da je ova prodaja bila tipičan primer korupcije u koju su umešani i državni organi. Pravosudni ishod dobili smo lane kada je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio optužene, s tim da je prvooptuženi Jovica Stefanović tada već bio preminuo pa je krivični postupak protiv njega obustavljen.
M. Maričić
ŠVAJCARSKA OF-ŠOR ZONA?
Firma „940 ril estejt” pripada kompaniji na istoj adresi u Beogradu – „EH investment”, čija je vlasnica Marina Marini. Prema pisanju crnogorskog portala Investitor.me, iza „EH investment”, koja je lane bila zainteresovana za kupovinu akcija tamošnje Prve banke, zapravo stoji Dalibor Matić, biznismen poreklom iz Republike Srpske. Kako navode, on je preko svoje švajcarske of-šor firme vlasnik i suvlasnik većih preduzeća u Srbiji.
JEDINSTVEN SLUČAJ SARADNJE SA ZAPADOM
Godine 1961. godina Kombinat „Servo Mihalj” ugovorio je sa nemačkom firmom „Hehst” saradnju oko proizvodnje lekova. Prva hala sagrađena je 1964, a naziv „Jugoremedija” firma dobija 18. decembra 1973. godine, potpisivanjem ugovora o zajedničkom ulaganju između „Servo Mihalja”, „Hehsta” i beogradske „Jugohemije”. Kombinat je uložio zemljište i zgradu, „Hehst” mašine i opremu, a „Jugohemija” obrtna sredstva. To je bio jedinstven slučaj zajedničkog ulaganja sa zapadnom firmom u farmaceutskoj industriji, ne samo kod nas, već i u ostalim socijalističkim zemljama, beleži portal VOICE. „Jugoremedija” je narednih godina stasala u najsavremeniju fabriku lekova u Jugoslaviji, izvozeći i na strana tržišta, prevashodno u SSSR.
