Sa banatskog tla ponikle su mnoge znamenite ličnosti. Sa druge strane, brojnim stvaraocima je upravo Banat bio inspiracija. Retki su oni kojima je pošlo za rukom da prodru u suštinu tih ljudi izniklih iz blata Panonskoga mora, oblikovanih istorijskim, društvenim i drugim prilikama, šibanih vetrovima ravnice, a koji su, u inat svemu, ostali svoji. Jedan od zavičajnih pisaca u čijem rukopisu Banat zauzima posebno mesto jeste Uglješa Šajtinac. Najmlađi, ali i stariji Zrenjaninci prošle godine su imali priliku da pogledaju komad „Miša Idvorski Pupin”. Kroz lik dečaka, budućeg velikog naučnika, ali i njegove okoline Šajtinac je majstorski oslikao ovo podneblje. Ovog puta Dramski ansambl priprema sasvim drugačiju predstavu. Reč je o „Ogigijankama”. Ovaj, u prvi mah začuđujući naziv, star je koliko i priča o jednom od najvećih antičkih junaka. LIČNE ISTORIJE – Nakon Trojanskog rata Odisej deset godina luta po morima i doživljava mnoge opasne pustolovine. Na jednom od svojih putovanja nailazi na Ogigiju – ostrvo zaborava i večne izmeštenosti, gde ga zarobljava nimfa Kalipso. U mom slučaju termin nije u muškom rodu, jer je okosnica priče vezana za sudbinu mlađih, starijih i žena u srednjim godinama. Na duhovit način sam želeo da povežem antički mit sa nečim što se i danas dešava. Nadam se da naslov neće biti jedino za šta će se publika „uhvatiti”, već da će se u ovoj priči mnogi prepoznati – objasnio je Uglješa Šajtinac. Prema njegovim rečima, komad nije aktuelan ako se uzme u obzir ono što nam se na društvenom planu događa. Oslobođen je velikih istorijskih događaja, a pisan sa idejom da se u prvi plan stave mala, lična „istorijska” dešavanja. – Moja ideja Banata je uvek bila da je on deo sveta u mikro formi. Ljudi su isti nebitno u kom kraju planete žive. Zato mene zanimaju priče i privatni, lični, emotivni i iskustveni problemi. Kolektiv me nikada nije interesovao, već pojedinci – istakao je Šajtinac. UNIVERZALNOST ZAVIČAJA Reditelj Željko Đukić, koji prvi put sarađuje sa zrenjaninskim teatrom, pohvalio je dramski ansambl. Iako se na predstavi i dalje ozbiljno radi, glumci su na dobrom putu da odgovore zadacima. Što se samog teksta tiče, izdvaja njegovu otvorenost za istraživanje i davanje prostora za igru, domaštavanje. To se, veli Đukić, odnosi i na reditelja, glumce, ali i publiku. – Svakome nudi da ga doživi na svoj način. U tome se ogleda njegova dragocenost. Istovremeno, daje i veliku dozu odgovornosti da razumete i pratite sam dramski predložak, a u isto vreme traži da otvarate i otkrivate nove slojeve. Kada je reč o adaptaciji, nije bilo potrebe da se išta menja. Scenski jezik uključuje dosta muzike, ali i glumačko istraživački rad koji je zahtevao da se karakteri prodube, osmisle, ožive. Zajedno smo tragali za specifičnošću svake scene i lika – kazao je Željko Đukić. Dodao je da mu je bilo zanimljivo autorovo sagledavanje Banata i univerzalnosti zavičaja koji povezuje sa svetom. To se, prema Đukićevim rečima, prepoznaje u svakom Šajtinčevom rukopisu, a u „Ogigijankama” možda i najviše. – Komad prati tri generacije žena, a svaka život sagledava na drugačiji način. To ih ne sprečava da jedna drugu saslušaju, što je danas postalo dosta teško. Reč je o višeglasju ideja, značenja i osećanja koja stvaraju jednu zanimljivu harmoniju ljudskih odnosa – kazao je Đukić.
Miroslava Malbaški
AUTORSKI TIM U komadu igraju: Biljana Keskenović, Sanja Radišić, Jana Bjelica, Jovan Torački, Sara Simović, Miloš Lazić, Stefan Smiljanić i Mirko Pantelić. Inspicijentkinja je Jelena Istrat, a suflerka Ivana Titin. Dragana Purković Macan je scenografkinja, Nataša Đukić je kostimografkinja zadužena i za svetlo, a Dragan Mileusnić za video. Originalnu muziku uradila je Nataša Bogojević iz Čikaga. Dijana Marojević je lektor. Premijera je zakazana za 25. oktobar.
OD BANATA DO AMERIKE Uglješa Šajtinac (1971) je dramaturgiju diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu 1999. Od 2005. predaje na novosadskoj Akademiji umetnosti. Objavio je romane „Čuda prirode”, „Nada stanuje na kraju grada”, „VOK ON!” i „Sasvim skromni darovi”, kao i romane za decu „Vetruškina ledina” „Čarna i Nesvet” i knjigu priča „Čemer”. Autor je drama „Rekviziter”, „Pravo na Rusa”, „Govorite li australijski?”, „Hadersfild”, „Banat” i „Lepet”. Predstave po dramama Uglješe Šajtinca, osim u srpskim, igrane su i u britanskim i američkim pozorištima. Za „Hadersfilda” je dobio nagradu za najbolji savremeni dramski tekst na Sterijinom pozorju 2005, i po njoj je 2007. nastao istoimeni igrani film.
ZAVIDNA KARIJERA Željko Đukić je završio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. U Sjedinjenim Američkim Državama živeo je 30 godina, gde je magistrirao i bio umetnički direktor pozorišta TUTA (The Utopian Theatre Asylum) u Čikagu. Režirao je u Njujorku, Los Anđelesu, Vašingtonu i na Floridi. Postavio je predstave u Sarajevu i Mostaru, a u Narodnom pozorištu 2009. uradio je komad Kod kuće/Kabul. Na FDU radio je kao asistent na katedri za glumu. U Americi je nastavio da se bavi pozorišnom pedagogijom i predavao je na nekoliko univerziteta.
