Iako pratim brojne medije, na početku kampanje ništa mi nije jasno! Stiče se utisak da se oporba ponaša kao ushićena tinejdžerka o kojoj je Tajči pevala. „Dođe mi da kažem nikog ne volim; da me puste da se malo odmorim; cijeli dan sa svima bih se svađala; nema stvari kojom ne bih gađala“. Odlučio sam da preusmerim pogled sa nacionalnog na lokalni nivo. Shvatio sam da, ipak, postoji u Zrenjaninu nešto suprotno političkom suicidu. Ogleda se u činjenici da marginalne grupe (Gutini pajtaši i ispijači kafe u „Biblioteci“) nisu jedini oponenti vlasti. Kredibilni pojedinci su odlučili da kreiraju banatsku priču koja neće biti dirigovana iz Beograda.
Nezvanično se može čuti o okupljanju relevantnih stranaka u Zrenjaninu. Zajednički jezik su našli: Nova demokratska stranka Srbije, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, POKS i Ponoševo SRCE. U narednih 45 dana neće im biti lako.
Opozicija je svesna činjenice da borba za vlast nije jednostavna. Otuda bi za njih najbolji podsticaj mogli da budu stihovi Lea Martina. „Put do slave i bogatstva, put do trona; oduvek je bio isti, od iskona; put do pakla i ponora, put do sloma; oduvek je bio isti, od iskona“.
