Banat je iznedrio mnoge znamenite ličnosti. Među njima su i dva velika božija ugodnika. Jedan je Sveti Teodor Vršački (episkop Teodor Nestorović) koji je predvodio ustanak 1594. godine
Drugi je Prepodobni Rafailo. Kako je za naš list ispričao protojerej-stavrofor doc. dr Ninoslav Kačarić, starešina hrama Vavedenja Presvete Bogorodice, prema zapisima iz njegovog žitija bio je Srbin iz Banata, iz našeg grada. Monaški postrig najverovatnije primio je u manastiru Drenovcu kraj Bečkereka. Odatle odlazi na Svetu Goru, u Hilandar.
– Pred sam kraj života biva poslan da se vrati u rodni kraj koji su Turci opustošili posle ustanka Srba u Banatu 1594. Na mestu današnjeg Vavedenjskog hrama podiže trščanu kolibu. U njoj je čitao molitve. Još za života njegove reči bile su čudotvorne. Tu se i upokojio. Sveti arhijerejski sabor SPC proglasio ga je svetiteljem (kanonizovan je) 1965. – objasnio je otac Ninoslav Kačarić.
ČUDOTVORNI BREST
Ove godine navršilo se šest decenija od tog događaja, a jubilej je obeležen uz prigodan program. U večernjim časovima, 28. avgusta, ispred kapele brojno sveštenstvo uz prisustvo vernika služilo je akatist. Nakon bogosluženja, održana je svečana akademija. Promovisana je monografija „Prepodobni Rafailo Banatski, žitije, služba, akatist”.
Ostvareni su pod pokroviteljstvom zrenjaninske Biblioteke.
Maja Kačarić i Nataša Stoiljkovski, rukovoditeljke Dečjeg i Naučnog odeljenja, potrudile su se da tekst slikovnice „Čudotvorni brest Svetog Rafaila Banatskog” bude interesantan i zanimljiv najmlađim čitaocima. Ilustrovao ju je Mihail Kulačić, akademski slikar i v.d. direktora Biblioteke.
– Želja nam je bila da dočaramo lik svetitelja koji je živeo na ovom prostoru i odigrao važnu ulogu u očuvanju vere i identiteta srpskog naroda u vreme vladavine Osmanskog carstva. Takođe, želeli smo da ispričamo priču o čudotvornom brestu koji je dugo vremena bio jedini živi svedok podviga Svetog Rafaila. Ovo drvo i danas stoji u porti Gradnuličke crkve i smatra se najstarijim u Banatu. Zato je 1972. stavljeno pod zaštitu države – kazala je Nataša Stoiljkovski.
VREDNI SUGRAĐANI DOPRINELI SVETKOVINI
Grupa umetnica je 2024. pohađala kurs kaligrafije. Potom je mesecima sa velikim trudom i ljubavlju radila na rukopisnom akatistu koji je i darovan Vavdenjskom hramu. Izradile su ga: Nataša Stoiljkovski, Silvia Gladić, Milica Arsić, Bojana Pisodorov, Vesna Vučić, Dunja Anđelković, Sonja Ljubotina, Nataša Velemir, Olga Gombar, Svetlana Bartole, Vesna Subu, Sanja Vorkapić i Nataša Rućando.
Na svečanosti je promovisana i škola ikonopisa „Sveti Stefan Dečanski” koju vodi akademski umetnik Novica Stankovića. Polaznici su: Marjan Žižić, Goran Bubulj, Miljana Balać, Hadži Jadranka Kuručki, Slađana Slavić, Hristina Slavić, Zorica Grnča, Biljana Tatarski, Nadica Simjanovski, Ana Solarov, Milica Panić, Jelena Pekez i Svetlana Todorov Mitrić u kontekstu jubileja izradili su ikone sa likom Bogorodice i Prepodobnog Rafaila i slike sa motivima Hilandara i Vavedenjskog hrama.
U muzičkom delu programa su mlada vokalna umetnica Milica Rudan, kao i duet Bojane Plavšić Antevski i Miroslava Radovančeva, izveli duhovne pesme Svetog Vladike Nikolaja. Svi učesnici su od ovdašnje crvene opštine darivani prigodnim poklonima.
– Iskazali smo zahvalnost vrednim majstorima koji su radili na obnovi hrama, porte i Svetosavske sale. To su: Dragan Radlovački, Igor Milinkov, Željko Solarov, Nemanja Špurgin, Jovica Žižić, Dejan Jovanov, Miodrag Bata Simić, Miloš Medarević, Borislav Perjatov i Goran i Zoran Đurović. Nisu zaboravljeni ni naši parohijani, porodice Kovač, Radojević, Konjikušić, Golijanin i Saša Onđoš koji su pomagali oko radova – rekao je Ninoslav Kačarić.
TRADICIONALNI KONCERT HORA
Episkop banatski Nikanor služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Vavedenjskom hramu na sam praznik Prepodobnog Rafaila, 29. avgusta. Tom prilikom osveštan je novi krst za toranj hrama. Darovao ga je Dragan Radić, a izradio Dragan Radlovački sa radnicima pozlatarske radionice Vladimira i Alekseja Ivančeva iz Rakovca. Prerezan je i slavski kolač.
Ovogodišnji kumovi bili su Milorad, Danijela, Marija i Đorđe Todorov. Ovu važnu dužnost preuzeo je sugrađanin Nemanja Cvetkov. Na kraju liturgije vokalna solistkinja Biljana Šarvari premijerno je izvela pesmu o Prepodobnom Rafailu Banatskom. Praznično slavlje nastavljeno je u svečanoj sali i u porti trpezom ljubavi koju su kumovi pripremili za sve.
Jubilej je krunisan koncertom Pevačkog društva „Prepodobni Rafailo Banatski” u Uspenjskom hramu. Kako je rekla mr Senka Milisavljević, od osnivanja prate visoke umetničke satandarde. Premijerno su izveli nove, pažljivo odabrane kompozicije.
– Izvođenjem „Tihe molitve” Mihaila Šuha za trenutak smo se izmestili u neke više svetove u kojima vladaju ljubav, vera i nada, koji su nam sada, vise nego ikada, najpotrebnije – rekla je Senka Milisavljević.
U istom maniru nastavio je i dečji hor koji vodi veroučiteljica i teolog Milica Nenin. Izveli su autorske pesme: „Rafailo je ljubav” Ane Aleksić Šajrer i Nikole Antića i „Večni dan” protođakona Predraga Nenina. Izveden je i prepev poznate numere Leonarda Koena „Aliluja” što je izazvalo posebne emocije prisutnih. Za kraj, svi zajedno otpevali su „I to je, to je sve” Irine Denisove, uz klavirsku saradnju profesorki Jelene Ninković i mr Vesne Vučurević.
Miroslava Malbaški Foto: Dragiša Nadlački „Sova”
NAJVIŠA PRIZNANJA
Za velike zasluge i ljubav prema svetinjama Eparhije banatske, vladika Nikanor odlikovao je Ordenom Svetog Teodora Vršačkog dr Dušana Slankamenca i Dragana Radića. Arhijerejske gramate dodeljene su: mr Vojislavu Matiću i Vojinu Kerleti (zadužbinar), Slađanu Nikiću i Milanu Mariću (veliki dobrotvor), kao i Desanki Beljin i Mići i Neđi Staniću (dobrotvor).
