S obzirom na to da dugo u okolini nije bio održan sajam, u Melencima se krajem marta okupio veliki broj učesnika šestog „Pčela festa”. U pitanju je međunarodni sajam opreme, pčelinjih proizvoda i starih zanata koji organizuje Društvo pčelara „Rusanda”.
– Prema rečima gostiju, događaj je prošao fantastično, a o posećenosti govori pun seoski trg. Došli su pčelari iz okolnih mesta, a takođe i gosti iz Rumunije i, prvi put, iz Hrvatske – ističe za naš list predsednik Društva „Rusanda” Branislav Mijatov.
Na festivalu je posebno bilo zapaženo predavanje doktora Ivana Pihlera, šefa Katedre za stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koji je govorio o ishrani pčela. Održana je dečja priredba u bioskopskoj sali, a udruženje žena peklo je banatske krofne za mališane.
Udruženje „Rusanda” broji oko 30 članova. Organizuju ekološke i edukativne akcije i nabavljaju aparaturu putem pokrajinskih i republičkih konkursa.
– Imamo solidnu opremu, ne baš kompletnu, ali ono što bi pčelaru bilo skupo da kupi sam, udruživanjem je lakše priuštiti – veli Mijatov. Ističe da im je trenutno najveći problem nedostatak prostorija, zbog čega aparaturu sada čuvaju u privatnoj kući.
Društvo „Rusanda” planira učešće na „Danima suncokreta”, koje ubuduće namerava da organizuje Savez pčelara Vojvodine.
– S obzirom na to da je Banat prepun suncokreta, ideja je da se oko zajedničkog interesa udruže pčelari i ratari. Svima se isplati da se pčelama omogući paša suncokreta. Za 30 posto se povećava prinos ove kulture ako su pčele prisutne pri oprašivanju. Potrebno je da se edukuju ratari oko upotrebe pesticida da bi se izbeglo trovanje pčela – objašnjava Mijatov.
Po ugledu na kolege iz Slovenije, melenačko Društvo razmatra osnivanje apicentra u banji „Rusandi” za lečenje udisanjem vazduha iz košnice. Inače, apiterapija je primena pčelinjih proizvoda u prevenciji i kurativi bolesti.
– U ovoj priči su Rusi najdalje otišli. Jedna od mogućnosti je i ležanje na košnicama jer vibracija pčela umiruje organizam. Premda deluje neverovatno, ova ideja nije daleko od ostvarenja kod nas. Preostaje ugovoriti saradnju sa Banjom, strukom koja bi uradila studije i sa lekarima – priča Mijatov.
Udruženje „Rusanda” takođe planira i inostrane projekte u kooperaciji sa kolegama iz Rumunije kako bi brendirali suncokretov med. Mijatov ističe da je poprilično deplasiran u pogledu cene.
Ocenjujući uslove na ovdašnjem tržištu, naš sagovornik navodi da prodajom nisu najzadovoljniji premda je prošla godina bila izuzetno rodna. Objašnjava da se prodaja „po tegli” ne isplati, a da nije lako ni plasirati robu „na veliko” jer je tržište prezasićeno. Ovaj pčelar procenjuje da prihod države od izvoza meda uopšte nije mali i da bi trebalo bolje organizovati proizvodnju.
– Primer dobrog poslovanja dao je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koji je u Kragujevačkoj Rači otvorio pogon koji funkcioniše po principu zadrugarstva. Članovi SPOS-a tamo prodaju med, čime praktično izbegavaju nakupce. Pokriju se troškovi radne snage i energije, a sve ostalo se deli pčelarima – kaže Mijatov.
Njegovi nazori po pogledu administrativnih mera takođe su jasni.
– Osnovna stvar koju bi država morala da uradi jeste da eliminiše falsifikat meda sa tržišta. U trgovini ga ima mnogo pod raznim imenima. Druga stvar je u vezi sa kontrolom subvencija. Republika daje 800 dinara po košnici, što nije loše, ali neki se pitaju da li se sredstva troše namenski – navodi Branislav Mijatov. Poručuje da pčelarstvo, bilo ono profitabilno ili ne, mora opstati jer bi bez pčela propao i ljudski rod.
