Po rastu BDP-a, Srbija nije lider u regionu
Piše: dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Svetska banka je u junskom izveštaju „Global Economic Prospects” objavila procenjene stope rasta BDP-a po zemljama za 2018. godinu. Ovaj dokument nas upućuje na zaključak da Srbija, kada je u pitanju pomenuti pokazatelj, nije lider u regionu. Procenjene godišnje stope rasta BDP-a za 2018. godinu iznose, po zemljama (u procentima): Srbija 3, BiH 3,2, Albanija 3,6, Bugarska 3,8, Mađarska 4,1, Rumunija 5,1, Poljska 4,2, Hrvatska 2,6, Makedonija 2,3, Crna Gora 2,8. Ako posmatramo „izolovano” region Zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija i Makedonija), ponovo sledi isti zaključak – prema procenama Svetske banke nismo lideri, već se nalazimo na sredini liste (bolji smo od Makedonije i Crne Gore, a lošiji od BiH i Albanije).
Da naš BDP u 2018. neće rasti najbrže u regionu, šta god pod „regionom” podrazumevali, ukazuje i aprilski izveštaj MMF-a pod nazivom „World Economic Outlook”. Prema ovom izvoru, procenjene (projektovane) stope rasta BDP-a u 2018. godini za odabrane zemlje iznose (u procentima): Srbija 3,5, BiH 3,2, Albanija 3,7, Bugarska 3,8, Mađarska 3,8, Rumunija 5,1, Poljska 4,1, Češka 3,5, Slovačka 4, Slovenija 4, Hrvatska 2,8, Makedonija 2,8, Crna Gora 3,1. Svetska banka i Međunarodni monetarni fond u svojim publikacijama daju i dugoročnije procene u vezi sa dinamikom BDP-a. Oba izvora predviđaju da će stopa rasta BDP-a Srbije u 2019. godini iznositi 3,5%. Iako treba da ohrabruje to što se predviđa dinamičniji rast našeg bruto domaćeg proizvoda koji bi u 2020. godini trebalo da dostigne i nivo od 4% (prema oba izvora), treba reći i to da se očekuje da će i druge zemlje iz regiona nastaviti da beleže odgovarajući rast BDP-a. Naša zemlja bi u kontekstu država koje čine region Zapadnog Balkana svoju lidersku poziciju mogla da dostigne 2020. godine (prema podacima MMF-a), odnosno da je podeli sa Albanijom naredne, 2019. godine (prema podacima Svetske banke).
Kada se sagledaju podaci o dinamici BDP-a (ostvarenoj i projektovanoj) u periodu 2017-2020. godina mogu se izvesti dva opšta zaključka. Prvi je da države Zapadnog Balkana beleže slične stope rasta BDP-a (prosek oko 3 odsto godišnje u posmatranom periodu). Drugi je da se očekuje da države koje su ranije ušle u proces tranzicije i završile ga (Rumunija, Mađarska, Poljska, Bugarska) u istom periodu (2017-2020) rastu brže (njihov projektovani prosek je na nivou od oko 4 odsto). Imajući u vidu da ova druga grupa zemalja ima i veću vrednost proizvodnje, odnosno BDP od zemalja iz prve grupe, jasno se nameće zaključak da region Zapadnog Balkana i Srbija kao njegov deo u narednim godinama nastavljaju da zaostaju kada je u pitanju dostignuti nivo ekonomske razvijenosti.
