Moja priča počinje ovako. Doživeo sam saobraćajnu nezgodu sa 18 godina. Tačnije, tog toplog leta, 23. juna 2008. godine. Vozio sam motor i kretao se ka glavnoj autobuskoj stanici, kretao sam se uz desnu ivicu kolovoza kada sam na jednoj raskrsnici došao u kontakt s potpuno tehnički neispravnim kombijem kojim je upravljao vozač koji je u tom momentu imao zabranu upravljanjem tim vozilom. Pao sam s motora, glavom udario u ivičnjak i leđima u banderu, glavu sam probio na dva mesta, mozak je „dobio vazduha”, a kičmu sam polomio u nivou L1 i od tog momenta za mene i moju porodicu nastaje BORBA…
Tako govori Milan Srdić, dobitnik jedne od nagrada na sajmu J=DNAKI koji je organizovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom. Srdić je osvojio nagradu u kategoriji J=DNAKI, inovativno-inkluzivnom programu „Još uvek vozim”, koji su osnovale osobe stradale u saobraćajnim nezgodama, a koje na predavanjima iznose svoja iskustva i pričaju mladima kakav im je život bio pre nezgode i kakav je sada.
– Operisan sam, potom, na ortopediji Banjica, u Beogradu, a lečenje sam nastavio na Dedinju, u Institutu „Dr Miroslav Zotović”. Slagao bih kada bih rekao da sam lako prihvatio to da ću ostatak života provesti vezan za invalidska kolica. Ali, zahvaljujući mojoj porodici, ocu, majci i bratu Marku, kao i mojim prijateljima (danas su mi neki od njih postali i kumovi, Sale i Nikola), prevazišao sam to brzo i prilagodio život svojim potrebama. Uz njih nisam imao prepreke u životu. A život mi se okrenuo za 180 stepeni: bio sam srednjoškolac Tehničke škole, smer saobraćaj, trenirao sam fudbal, bio mladi reprezentativac, na pragu potpisivanja profesionalnog ugovora… Ali, neko treći nije želeo da se to desi – priča Milan.
Posle oporavka, upisao je Fakultet tehničkih nauka, smer saobraćaj i transport. Na Fakultetu su mu, kaže, maksimalno izašli u susret kako bi studiranje prilagodili njegovim potrebama.
– Od dekana, do profesora, svi su mi izlazili u susret i za to im veliko hvala. Po završetku studija, zaposlio sam se u firmi „Eko – Tron” na poziciji logističara. Posle dve godine rada, postao sam šef logistike i danas kontrolišem ceo vozni park firme koja se inače bavi ekologijom, sakupljanjem otpadnih jestivih ulja i masti i adekvatnim i ekološkim skladištenjem… Pružili su mi mogućnost dokazivanja, da radim i privređujem. Mogu slobodno da kažem da sam zadovoljan. Jedan sam od pokretača projekta „Još uvek vozim” za koji sam i dobio nagradu na sajmu J=DNAKI, koji uspešno radi već četiri godine. Projekat se zalaže za veću bezbednost mladih u saobraćaju i zasniva se na predavanju i prezentaciji osoba s invaliditetom, kako su se ponašali u saobraćaju i kako su ostali u kolicima… Na učenicima je da sami odluče da li će načiniti grešku koju smo mi napravili i odreći se svojih snova i ciljeva – poručuje Milan Srdić.
Ono najlepše ostavio je za kraj. Danas je pored njega supruga koja ga prati u svemu, dajući mu veliku snagu i podršku. Milena Bečejac
PORUKA MLADIMA
– Nikada ne odustajte od svojih ciljeva i svojih snova, pametno i razumno donosite odluke, civilizovano se ponašajte u saobraćaju jer jedan trenutak nepažnje može da promeni život – poručio je Srdić mladima.
