Nedavno je u blizini Perleza zbog jakih udara vetra jedan kamion sleteo sa puta, a drugi se, u blizini Zlatice, prevrnuo. Pet godina ranije, naš list je izvestio da je februarska mećava izazvala dramu na vojvođanskim putevima, kada se između Stajićeva i Perleza u snežnoj blokadi našlo 60 vozila. Vetar je dostizao brzinu od 120 kilometara na čas. Kako je tada kazao Nebojša Francuski iz vikend naselja, za ovaj „čep” na potezu između Stajićeva i Perleza se zna jer je i ranije bilo zastoja. Pričao je kako je nekada pored kolovoza bilo niskog rastinja koje je služilo kao zaštita, ali da ne zna zašto je ono iskrčeno.
Tako se manifestuje dugogodišnji problem ovih krajeva – ogoljene površine gde nema prepreka za košavu i nastanak smetova. Srednji Banat smatra se jednom od najmanje pošumljenih oblasti u Evropi, a po negativnom trendu prednjači Opština Sečanj (0,37 odsto), dok je u Zrenjaninu samo 3,2 odsto površine pod šumama. Javno preduzeće „Vojvodinašume” navodi da šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 6,37 odsto treba da bude podignuta na 14,32 odsto.
NOVE HRASTOVE ŠUME U SREDNJEM BANATU
Zbog toga je ovo javno preduzeće pošumljavanje srednjeg Banata postavilo kao prioritet.
– Od 1986. godine do 2017. podignuto je ukupno 528 hektara novih šuma hrasta lužnjaka, što je posebno intenzivirano od 2005. do 2015. godine. Osim toga, izvršena je i konverzija hibridne topole, vrbe, bagrema, američkog jasena, tako da sada u srednjem Banatu pod hrastom lužnjakom imamo 732 hektara novih šuma – navode u JP „Vojvodinašume”. Dodaju da trenutno izrađuju planove za podizanje novih šuma u našem okrugu u narednih 10 godina, od 2020. do 2029. godine, ali isključivo tamo gde su JP „Vojvodinašume‘‘ korisnik šume i šumskog zemljišta. Područje našeg okruga, koje ispresecano brojnim vodotocima, pogodno je za gajenje topola i vrbe na aluvijalnim zemljištima, kao i hrasta lužnjaka i poljskog jasena na uglavnom glejnim zemljištima (ritske crnice). Ove četiri vrste drveća trenutno čine šume srednjeg Banata, navode stručnjaci JP „Vojvodinašume”.
Sezona pošumljavanja u Šumskom gazdinstvu „Banat” – Pančevo, koje kao ogranak „Vojvodinašuma” gazduje šumama i šumskim zemljštem na teritoriji Banata, počela je u decembru 2018. godine i trajaće do aprila. Plan je da se obnovi 1.450 hektara šuma Vojvodine – a od toga 160 hektara na površini grada Zrenjanina i 4,37 hektara vegetativnog bagrema u Novoj Crnji. Nove šume biće podignute na 95 hektara – od čega će 10 biti na teritoriji Žitišta. Međutim, početak sezone pratili su otežani uslovi rada, navode u ovom preduzeću.
– Suva i topla jesen uticala je na produžetak vegetacionog perioda u rasadnicima i na nedostatak vlage u zemljištu, što je konačno uticalo na pomeranje početka pošumljavanja za dvadesetak dana.
VAŽNO I ZELENILO U GRADU I ATARIMA
Kada se govori o pošumljenosti, osim šuma, tu su i zaštitni zasadi u poljoprivredi, vodoprivredi, zatim uz saobraćajnice i zaštitno zelenilo u naseljima. Lokalna samouprava dogovorila se sa mesnim zajednicama koje sadnice žele da posade i gde, i taj posao biće obavljen na proleće, kako je krajem prošle godine za Radio-televiziju Vojvodine izjavio pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić. Za održavanje parkova, prirodnih površina i sadnica u Zrenjaninu namenjeno je 2.300.000 dinara gradskog budžeta, naveli su za naš list iz Odseka za zaštitu i unapređivanje životne sredine Gradske uprave. Nisu, međutim odgovorili i na ostala postavljena pitanja: šta je urađeno po pitanju pošumljavanja u Zrenjaninu prethodnih nekoliko godina i koji su dalji planovi, da li je grad učestvovao na konkursima Ministarstva za zaštitu životne sredine i Pokrajinskog sekreterijata za sufinansiranje pošumljavanja, kao i šta je urađeno po pitanju najave Čedomira Janjića, zamenika gradonačelnika iz 2014. godine, da će u podizanje vetrozaštitnih pojaseva prvenstveno na putu Zrenjanin – Beograd biti uloženo 10 miliona dinara.
Takođe smo i nakon više telefonskih poziva ostali uskraćeni za odgovor od Poljočuvarske službe o tome kakvo je stanje sa zaštitnim zasadima u atarima. Njihov značaj je u tome što smanjuju eroziju vetrom, štiteći površinski sloj zemljišta, a umanjuju i rizik od suše. Posledica slabe pošumljenosti oko naselja jeste i to što divlje životinje ostaju bez staništa i hrane, zbog čega češće ulaze u sela, napominje aktivistkinja Udruženja „Zelene šape” Aleksandra Radojčić.
Za raskrčivanje stabala u nekada šumovitoj Vojvodini, odgovoran je u najvećoj meri čovek, podsećaju u JP „Vojvodinašume”. Naseljavanjem ovih krajeva, posebno u 17. i 18. veku, počelo je krčenje šuma, što je dovršeno u 20. veku sa naglom industrijalizacijom, ratovima i na kraju agrarnim reformama. Da bi se šumovitost Vojvodine značajnije povećala, mora se uključiti najšira društvena zajednica – ostali korisnici šuma i vlasnici zemljišta pogodnog za pošumljavanje, uz snažnu finansijsku podršku resornog ministarstva, sekretarijata i lokalne samouprave. Istovremeno je neophodno podsećati građane na važnost šuma, kako bi se one pre svega zaštitile od požara i bespravne seče, upozoravaju iz „Vojvodinašuma”.
RIZNICA KISEONIKA I DOM MNOGIH ŽIVOTINJA
– Zdrave šume, bujne po svom porastu, riznica su kiseonika i prečistač zagađenog vazduha. Krošnje stabala služe kao prepreka kretanju čestica prašine i peska, apsorbuju neprijatne mirise iz industrijskih postrojenja i ublažavaju ekstremne temperature vazduha. Korenje stabala stabilizuje tlo i reguliše vodni režim u zemljištu. Od ostataka plodova, kore i grančica tokom vremena nastaje humus koji vezuje šest-sedam puta više vlage nego što iznosi njegova težina. Značaj šuma za ljude je šire gledano nemerljiv, a za neke životinje su čak od životne važnosti jer u njima nalaze sklonište i hranu. Neke lekovite i retke vrste biljaka mogu se naći samo na određenim lokalitetima u šumi – navode u JP „Vojvodinašume”.
AKCIJA POŠUMLJAVANJA POTAMIŠJA
Tomaševačko Udruženje ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape” početkom februara posadilo je 100 sadnica topole i 20 sadnica jasena u okviru četvrte akcije pošumljavanja Potamišja, poteza uz reku Tamiš. – Ovakve akcije organizujemo već šest godina, uz pomoć manjeg broja zainteresovanih građana i pecaroša koji nam pružaju podršku. Priroda se u ovom delu polako, ali sigurno oporavlja i svakako da planiramo još pošumljavanja. Jedva čekamo da ozeleni i oživi ovaj mali raj – kaže Aleksandra Radojčić iz Udruženja „Zelene šape”.
