Veslački savez Jugoslavije nije imao novca da brodom pošalje čamac na Novi Zeland tri meseca pre početka takmičenja. Sreća je bila da su Bugari poslali čamac, a nisu imali veslača, pa smo skif pozajmili od njih – kaže Stanulov
Kada bi progovorio, Begej bi mogao da ispriča kako je Milorad Stanulov, mladić iz Zrenjanina, počeo da trenira veslanje, pa onda godinama naporno radio i kako je trud krunisao medaljama i postao najuspešniji srpski veslač 20. veka.
Pre četiri decenije (5. novembra 1978. godine) dvedesetpetogodišnji Stanulov je na prvenstvu sveta u Novom Zelandu osvojio bronzu u skifu i upisao se u knjigu besmrtnih sportista, ali i onih po kojima Zrenjanin i dan danas prepoznaju ljudi iz bivše domovine – od Vardara pa do Triglava.
Za mnoge je njegovo odličje sa planetarnog šampionata bio neočekivan uspeh, pa i podvig. Ali, bolji poznavaoci veslanja mogli su da naslute da će se Zrenjaninac izboriti za mesto na pobedničkom postolju. Da pripada svetskoj veslačkoj eliti Stanulov je nagovestio na „Prvomajskoj regati” na Bledu kada je za više od 15 sekundi bio brži od Dragana Obradovića, trećeplasiranog na juniorskom prvenstvu sveta. A nešto kasnije, na regati u Manhajmu, potvrdio je formu u konkurenciji najboljih skifista sveta – prvog dana osvojio je treće, a drugog dana prvo mesto.
– Moj put do odličja u Novom Zelandu nije bilo lak. Skif sam počeo da treniram tek maja 1978. godine, jer do tada moj klub, Begej 1883, nije imao taj čamac. Posle samo sedam dana treninga u skifu otišao sam na „Prvomajsku regatu” koja je bila izborna za sastav reprezentacije, a potom i u Manhajm – kaže Stanulov.
Na Novi Zeland, gde je tada bilo proleće, reprezentacija Jugoslavije doputovala je 20. oktobra. Do tada je naš veslač, pod nadzorom trenera Veselina Vučićevića, trenirao na Begeju, iako je kod nas uveliko bila završena sezona.
– Uslovi su bili veoma loši. Trenirao sam po magli i kiši i to samo na delu reke, najviše sam mogao da stignem do Fabrike šešira. Ali, to nisu sve nevolje. Veslački savez Jugoslavije nije imao novca da brodom pošalje čamac na Novi Zeland tri meseca pre početka takmičenja. U nesreći, sreća je bila da su Bugari poslali čamac, a nisu imali veslača, pa smo skif pozajmili od njih. Sreća je i to što je čamac bio iste marke kao i onaj u kojem sam trenira u Zrenjaninu, pa je prilagođavanje bilo lakše – priseća se Stanulov.
U skifu se nadmetalo 15 čamaca. Naš veslač kaže da je kvalifikacije izveslao odlično, kao i da je u polufinalu imao najbolje vreme, ali ističe da početak finala nije nagoveštavao da može do medalje jer je nakon prvih 500 metara bio poslednji.
– Nakon slabog starta, uhvatio sam pravi ritam. Na ulasku u drugu polovinu trke izbio sam na peto, a u poslednjih 500 m na četvrto mesto. U završnoj četvrtini finala pretekao sam sovjetskog skifistu Dogvana stigao do medalje – kaže veslački as i dodaje da će dodelu medalja pamtiti do kraja života, kao i slavlje sa drugarima iz reprezentacije.
Stanulov je tada postao uzor mladim sportistima, a veslanje je počelo da trenira mnogo devojčica i dečaka. I danas rado odlazi u svoj klub. Kaže da rukovođenje ostavlja mlađima, ali je voljan da pomogne i posavetuje ako treba.
– Nisu samo medalje ono po čemu pamtim sportsku karijeru. Za 18 godina, koliko sam se bavio veslanjem, mnogo sam putovao, stekao prijatelje u celom svetu i naravno širom bivše Jugolasvije. I sada smo u kontaktu. A sa drugovima iz kluba i reprezentacije se redovno viđam. To je neprocenjivo – poručuje veslački šampion.
OLIMPIJSKE MEDALJE
Kao vredan i skroman sportista, Stanulov se nije uljuljkao uspehom na Novom Zelandu. Naprotiv, nastavio je istim tempom, rešen da osvoji i olimpijsko odličje. A u bogatoj riznici ima dva. U Moskvi je u dubl skulu sa Zoranom Pančićem osvojio srebro, a četiri godine kasnije u Los Anđelesu, sa istim parnterom, okitio se bronzom.
SNAŽNE MIŠICE I NASMEJANO LICE
Kada se vratio u Jugoslaviju i rodni grad, postao je svestan šta je uradio, kakav je uspeh postigao i koliko je od anonimnog veslača iz Banata postao popularan. Sportske strane svih jugoslovenskih novina bile su posvećene Miloradu Stanulovu. Među brojnim naslovima izdvajaju se „Begej ga proveslao” („Večernji list), „Snažne mišice i nasmejano lice” („Politika ekspres”), „Kako je Milorad obarao šampione” („Politika”), „Reka čestitki Stanulovu” („Dnevnik”), „Bronza sa sjajem zlata” („Zrenjanin”)…
