(Pre)ambiciozni planovi ili naznake krize?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Na prošlonedeljnoj sednici gradske Skupštine doneta je Odluka o završnom računu budžeta grada Zrenjanina za 2024. godinu. Tako je aminovan način na koji je izvršna vlast upravljala finansijama tokom prethodne godine.
Ukupni prihodi i primanja sastoje se iz osnovnih šest stavki: poreski, prihodi, memorandumske stavke, donacije, transferi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Pri tome, za lokalne samouprave najizdašniji su porez na dohodak i kapitalne dobitke koje plaćaju fizička lica, kao i onaj na imovinu. Rashodi i izdaci iz lokalne kase mogu se razvrstati prema nosiocima (Skupština, gradonačelnik, zdravstvo, osnovno i srednje obrazovanje…), zatim prema funkcionalnom principu (rashodi za zaposlene, korišćenje roba i usluga, otplata kamata, subvencije, socijalna zaštita, transferi i donacije). U poslednje vreme dele se i prema odgovarajućim programima (17 programskih aktivnosti).
Sumarno posmatrano, prihodi i primanja zrenjaninskog budžeta u 2024. godini su iznosili 63,4 miliona evra i bili su za 9,8% manji nego što je inicijalno bilo planirano (70,2 mil. evra). Do manjka je u najvećoj meri je došlo zbog toga što je naplaćeno manje nego što je bilo očekivano poreza na dohodak (za 1,8 mil. evra), kao i na imovinu (433 hiljade evra). Niži su bili i prihodi od prodaje zemljišta (600 hiljada evra) i od imovine (po osnovu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta) za blizu dva miliona evra.
U strukturi prihoda dominantnu poziciju je zabeležio porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke (35,2 miliona evra), što je nešto više od 55,5% od ukupnih budžetskih prihoda. Ipak, činjenica da je po tom osnovu realizovano za 4,8% manje nego što je projektovano, ukazuje na to da nisu ostvarena očekivanja u pogledu broja zaposlenih i/ili visina njihovih zarada. Kao značajna stavka na prihodnoj strani ističe se i porez na imovinu (9,8 miliona evra) koji u proračunu učestvuje sa 15,5%. Treba imati u vidu da je lane i po ovom osnovu naplaćeno za 4,2% manje od očekivanog iznosa, što može biti rezultat stagnacije vrednosti nepokretnosti (poreske osnovice). Naročito je podbacila naplata doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (samo 58,5% od plana), kao i ona od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta (39,9% u odnosu na projekcije).
Rashodi i izdaci iz budžeta Grada bili su oko 65 miliona evra. U strukturi tekućih troškova, čija je realizacija iznosila svega 90,1%, po veličini su se izdvojile dve stavke – rashodi za zaposlene i korišćenje dobara i usluga. Isplate za zaposlene iznosile su približno 16,2 miliona evra i za to je utrošeno blizu četvrtine od ukupnog gradskog budžeta. U domenu tekućeg poslovanja, na koje je otišlo oko dve petine sredstava (26,2 mil. evra), izdvojili su se stalni troškovi sa četiri miliona evra (za platni promet i bankarske usluge, energetske, komunalne i usluge komunikacije, te troškove osiguranja, zakupa imovine i opreme i sl), ali i usluge po ugovoru (6,4 mil. evra), kao i specijalizovane usluge (oko 8,8 miliona evra).
Za kapitalne izdatke tj. investicije u osnovna sredstva iz gradske kase je plaćeno 7,8 miliona evra (12% budžeta), što je tek 54% od onoga što je za te svrhe bilo planirano (14,4 mil evra). Ovo može ukazivati na prisustvo određenih poteškoća u procesu realizacije planiranih projekata ili na nerealno postavljene ciljeve za 2024. godinu.