– Problemi sa mišićnim i koštanim oboljenjima veliki su, pogotovo u populaciji starijih. Dolazi do propadanja hrskavice u zglobovima, što se ne može izlečiti, ali se pacijentima može olakšati bol i popraviti kvalitet života – poručio je juče na predavanju zrenjaninske Podružnice lekara dr Dušan Đurić, lekar na Institutu za rehabilitaciju u Beogradu i profesor Medincinskog fakulteta u Kragujevcu. On je u hotelu „Vojvodina“ održao predavanje na temu: „Pristup bolesnicima sa zglobnim i mišićnim oboljenjima“.
Dr Đurić je objasnio da je osteoartroza degenerativno oboljenje zglobova – i to najčešće šake, kolena, skočnog zgloba. Ukočenost, otok i bol jesu neki od simptoma, a kod ovog oboljenja dolazi do propadanja hrskavice i oštećenja kostiju zgloba.
– Zbog problema koji nastaju zbog osteartroze veliki broj pacijenata se obraća primarnoj zdravstvenoj zaštiti – svom izabranom lekaru, ali mnogo češće i farmaceutima, jer praktično, današnjim terapijskim načelima pacijentima sa ovim stanjima jedino možemo pomoći u olakšavanju bola. Time omogućavamo da imaju bolji kvalitet života. Nažalost, danas ne možemo obnoviti hrskavicu niti usporiti proces oboljenja od osteoartroze – kazao je on.
Naglasio je da mnogi pacijenti veruju da će im u lečenju osteoartroze pomoći suplementi glukozamina ili oni koji navodno sadrže ajkulinu hrskavicu, ali da je zapravo u pitanju zabluda, te da ovi preparati mogu imati samo placebo efekat, pri čemu kod osoba koje uzimaju sredstva za regulaciju koagulacije mogu izazvati interakcije sa njima.
– Najefikasniji u ublažavanju tegoba osteoartroze jesu nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji bi najpre trebalo da se primenjuju topikalno (mazanje) jer tako izazivaju manje neželjenih efekata, a tek potom, uz konsulatacije sa lekarom, i oralno – izjavio je dr Dušan Đurić, dodavši da topikalna terapija može biti jednako efikasna kao i kada se uzme tri puta po 400 miligrama ibuprofena. Takođe je istakao da gotovo svi nesteroidni antiinflamatorni lekovi imaju iste neželjene efekte, a u dozi do 1.200 mg, najmanje neželjenih efekata po kardiovaskularne pacijente ima ibuprofen.
Faktori rizika za nastanak osteoartroze jeste godište, pol i način života – na primer, obolevanju su podložniji radnici u tekstilnoj industriji, igrači baleta, zatim oni koji se profesionalno bave borilačkim veštinama.
Dr Đurić je savetovao i da je terapija za osteartrozu uspešnija ukoliko se pacijenti edukuju o svom oboljenju i sarađuju sa svojim lekarima i farmaceutima.
