Ugledni specijalista ginekologije primarijus dr Jovo Marušić, rođen je i odrastao u Hercegovini, a od 1968. godine živi u banatskoj ravnici. Najpre je u Melencima završio specijalizaciju opšte medicine, a potom u zrenjaninskoj Bolnici i specijalizaciju ginekologije. U toj zdravstvenoj ustanovi radio je više od 35 godina, gde je 15 godina bio šef Ginekologije i jednako dugo šef Operative. Tri godine je bio načelnik Odeljenja ginekologije i akušerstva.
Pre 26 godina otvorio je ordinaciju na Bulevaru Veljka Vlahovića, koja nudi ginekološke, ultrazvučne preglede dojki, dijagnozu i praćenje trudnoće, ginekološku endokrinologiju, lečenje premalignih lezija grlića materice, dijagnozu i lečenje polno prenosivih bolesti.
Tokom osamdesetih godina prošlog veka bio je među prvim ginekolozima u gradu koji su počeli da leče žene od steriliteta. Zahvaljujući njegovoj posvećenosti i angažovanosti, mnoge dame iz Srbije i regiona su izlečile sterilitet i postale majke.
Da li se sada više žena javlja sa tim problemom nego pre tridesetak godina?
– Sterilitet postoji od početka ljudskog roda. U godinama u kojim živimo je češće prisutan. Više je razloga za to – rano stupanje u seksualne odnose, rane kiretaže, zapaljenja, polne bolesti, seksualni odnosi bez zaštite, olako shvatanje trudnoće. Smatram da bi u škole trebalo uvesti seksualno obrazovanje. I pre 30 godina je bio čest, ali sada je češći kod muškaraca, barem iz mog zapažanja. Razlozi su alkohol, droga, cigarete.
Amerikanci su, po mojim saznanjima, tokom bombradovanja Jugoslavije 1999. bacali žuti prah (fosforno jedinjenje) za sterilizaciju muškaraca. Nakon toga je za 50-60 posto više muških osoba kojima semena tečnost nije dobra. Da, javlja se dosta žena. Evo baš danas su bile dve u ordinaciji koje se leče od steriliteta i juče još dve koje su se lečile, pa su na svu sreću ostale trudne. Sterilitet i rak grlića materice su dva najveća problema današnjice.
Koliki je procenat uspešnosti izlečenja bio onda, a koliki sada?
– Procentom izlečenja se nikad nisam bavio. Kad je reč o pacijentkinjama koje sam ja lečio, mogu da kažem da sam vrlo zadovoljan rezultatom. Imao sam pacijente iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Najviše su dolazili iz Crne Gore, pa i Makedonije.
Kako su čuli za Vas?
– Pa dobar glas se uvek daleko čuje. Ja sam bio predsednik Ginekološko-akušerske sekcije Vojvodine veoma dugo i potpredsednik sekcije Srpskog lekarskog društva, pa sam izlagao svoje radove u ime naše zemlje u Crnoj Gori, o čemu su mediji izveštavali. Dosta žena iz Igala sam lečio, kao i celu Smederevsku Palanku i okolinu sa vrlo velikim uspehom.
Kako je moguće da se jedno podneblje ističe po sterilitetu?
– Teško je reći. Ima ga svugde svakako. Na primer, među seljačkim življem najmanje je steriliteta. Tamo su još zadržani patrijahalni uslovi življenja.
Da li ta anomalija može da bude urođena?
– Može. Mogu da se rode devojčice bez organa ili sa sindromom klinefelter, kad žena fenotipski (spoljni izgled) izgleda kao žena, a genotipski kao muško. Ona nema reproduktivne organe (matericu i jajnike) nego zakržljali klitoris, što je urođena anomalija. Ima muškaraca koji mogu da se rode bez testisa, ali su to retki slučajevi.
Sve više devojaka pati od poremećaja rada štitne žlezde. U kojoj meri se njena disfunkcija odražava na menstrualni ciklus i plodnost?
– Jajnici, štitna žlezda i nadbubrežna žlezda su steroidni hormoni i potiču iz jednog jezgra. Da ne komplikujem, ukratko ću reći da njihov uticaj ne mora da bude velik, ali može da bude posredan. Sindrom hašimoto je vrlo čest i može uticati na plodnost i ciklus. Sa pravilnim lečenjem kod pravih stručnjaka sve se može dovesti u normalu. Međutim, štitna žlezda u prvobitno stanje se ne može vratiti.
Poražavajuć je podatak da u našoj zemlji žene češće umiru od raka grlića materice i raka dojke nego u drugim zemljama Evrope. Zbog čega je smrtnost tako visoka?
– Iz više razloga. Prvo, nedovoljno je razvijena svest o bolestima genitalija. Nedovoljno je obrazovanja, a loš način ishrane, lako stupanje u seksualne odnose, polne bolesti, uzimanje opojnih sredstava, alkoholizam, nebriga, kiretaže, sve to uzrokuje bolest. Uzroci mogu biti osiromašeni uranijum, siromaštvo, strah od gubitka posla…
Ja sam počeo prvo da se bavim sterilitetom i neposredno posle i onkologijom. Operisao sam mnogo maligniteta. Od 1995. do 2001. bilo je 12 slučajeva prekanceroze (početak raka bez metastaza) i nijedan pravi kancer nismo imali, što sam napisao u svom istraživačkom radu. Tako je bilo sve do 2011. Od 2012. do danas imamo više od 1.000 slučajeva prekanceroze, a 33 slučaja malignog oboljenja. Te podatke koje sam naveo u svom radu mi iz političkih razloga nisu dali da objavim, jer je bilo mnogo bolesnih.
Kao što sam rekao, mnogo je uzroka. Broj slučajeva se neuporedivo povećao, ali žene češće odlaze kod lekara i leče se. Međutim, povećana je svest kod žena, delom i mojim povećanim angažovanjem. Dok sam bio šef Ginekologije i operative, imali smo do dve sobe u kojima je svakog dana bilo barem pet žena koje su umirale od raka grlića materice. Sada od 1.200 slučajeva nismo imali nijedan smrtni slučaj kod žena koje su se javile na vreme. Žene koje dođu sa prekancerozom uspešno lečimo. I kada se bolest ponovo javi, to uspešno saniramo.
Dakle, važno je da redovno idu na preglede?
– Tako je. I da terapija bude adekvatna. Ranije su lekari zakazivali kontrole za tri godine, a sad znamo da mora na šest meseci. Ako kažemo ženi da dođe za tri godine, šta smo uradili? Ništa. I prekanceroze moraju da se leče. U ovoj ordinaciji imamo laser, visoko frekventne radio talase i lečenje je sto procentno. Lečimo prekanceroze, stručno rečeno CIN 1, CIN 2, CIN 3, konizacije, radimo intervencije kao što su spazam materice, kondilomi (sve bez otvaranja trbuha). Sve se radi pod opštom anestezijom, osim ako neko neće to ili je alergičan, u tom slučaju radimo u lokalnoj anesteziji.
Šta preporučujete ženama koje žele da ostanu u drugom stanju u vreme epidemije?
– Ja sam preležao težak oblik kovida 19 i ovom prilikom se zahvaljujem osoblju Plućne bolnice „Dr Vasa Savić”, gde sam proveo 30 dana na kiseoniku. Sve lekare, medicinske sestre i nemedicinsko osoblje želim da pohvalim. Tamo su veoma posvećeni pacijentu i zahvaljujući njima razgovaram sa vama. Sa velikom sigurnošću mogu kazati da se o koroni malo zna ili bolje reći ništa. Dosad je promenjeno devet protokola o lečenju. Moj savet je da žene sa materinstvom ne treba da čekaju, jer je pitanje kada će epidemija proći. Bolje da se vakcinišu i steknu antitela i planiraju porodicu kada one hoće. Čekanje može da potraje godinama, stvorićemo sterilitet, nestaće dece.
Da li je bezbedno da trudnice prime vakcinu protiv kovida 19? Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
– I u trudnoći, slobodno! Zadnja preporuka medicinske struke je da žene koje su trudne mogu da se vakcinišu. Možda bi bilo dobro da izbegnu prvi trimestar do 12. nedelje trudnoće, dok se ne završi organogeneza.
Da li savetujete svojim pacijentkinjama prenatalne testove (otkrivanje anomalija ploda u ranoj trudnoći)?
– Bilo bi idealno kada bi uradile prenatalni test. Nažalost, nisu svima pristupačni. Postoje i druge metode koje su neinvazivne kao što su dabl i tripl test, kao i prvi ekspertni ultrazvučni pregled do 14. nedelje, drugi između 20. i 23. nedelje i treći oko 31. nedelje. Po mom mišljenju, nisu neophodni prenatalni testovi, ali su svakako medicinski opravdani. Smatram da su najbolji testovi od svih, jer skoro sve može da se vidi na osnovu krvi.
I za kraj razgovora nam recite na šta ste najviše ponosni s obzirom da su iza Vas decenije uspešnog rada?
– Nema nijednog priznanja ginekologa u Srbiji koje nisam dobio, osim za životno delo. Da bih dobio priznanje kao što je nagrada koju sam primio, jer nisam načinio nijednu grešku, ja dete seljaka iz Hercegovine, morao sam da budem mnogo angažovaniji, da ne kažem, pametniji, nego dete profesora iz Beograda. Osim na nagrade, veoma sam ponosan na svoju porodicu – ženu, ćerku i unuke. Ponosan sam na svoj rad u Bolnici i tu ustanovu. Nijedan dan nisam izostao sa posla, niti sam bio nekad na bolovanju. Nikad nikoga, koliko znam, nisam uvredio i nisam uzeo dinara više nego što je bilo u cenovniku, a na poslu nikada nisam uzimao novac od pacijenata. Ponosan sam i na svoje poreklo.
PRIZNANJA I ZAHVALNICE
Zid ordinacije dr Marušića krase brojne zahvalnice i diplome. Izdvojio je zahvalnicu koju mu je dodelila Srpska pravoslavna episkopija zahumsko-hercegovačka i primorska i srpski narod svetosavske i svetovasilijevske Hercegovine za bratsku pomoć našem stradalom narodu, živoj crkvi Božijoj u srpskom zahumlju i Hercegovini.
Dr Marušić je dobitnik zahvalnice za bratsko razumevanje i velikodušno pruženu pomoć Opštoj bolnici „Sveti Sava” u Kninu 1994. godine. Kako kaže, ona mu je najdraža, jer je to najveće priznanje koje živi i mrtvi ginekolozi mogu da dobiju, što nikom nikada u Zrenjaninu osim njemu nije uručeno.
Dr Jovo Marušić je sa ponosom istakao da mu je Ginekološko-akušerska sekcija Srpskog lekarskog društva 2008. godine uručila medalju „Dr Nikola Hadži-Nikolić” u znak priznanja za dugogodišnji rad, doprinos i postignute izuzetne rezultate na unapređenju ginekologije i akušerstva i izvanrednu aktivnost sekciji Srpskog lekarskog društva. Ginekološka ordinacija dr Marušuć nagrađena je sertifikatom „Firma od poverenja”, za odličnu reputaciju i doslednost u radu, kao i za korektnu saradnju sa klijentima i poslovnim saradnicima.
