Imali smo za trećinu više poziva nego inače na broj SOS telefona, a novo je bilo i to što je nasilje prijavio veći broj žena starijih od 65 godina
Tokom vanrednog stanja, žene koje trpe nasilje u porodici, uputile su za trećinu više poziva nego inače na broj SOS telefona Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC), saopštila je nedavno ova nevladina organizacija. Kako navode, novo je bilo i to što je nasilje prijavio veći broj žena starijih od 65 godina. Slična je situacija i u mnogim drugim zemljama, gde je izolacija primorala žrtve da mnogo više vremena provode sa nasilnikom u domu. Zakonska regulativa prepoznaje porodično nasilje, ali patrijarhalni društveni obrasci i dalje otežavaju stvari.
SPREMNOST DA SE POTRAŽI POMOĆ
Na SOS telefonu Zrenjaninskog edukativnog centra rade specijalizovane konsultantkinje sa višegodišnjim iskustvom u oblasti porodičnog i partnerskog nasilja, koje pružaju emotivnu podršku, kao i savete i informacije u vezi sa bezbednim izlaskom iz nasilja i nadležnostima institucija. Prepoznavši da u proteklom periodu žene nisu imale dovoljno privatnosti da bezbedno obave telefonski poziv, ova nevladina organizacija (NVO) omogućila je javljanje i putem imejla, Fejsbuka, Vajbera i Vacapa.
– Pozivi su anonimni. Mi se u radu koristimo feminističkim principima, kao i sve specijalizovane ženske NVO u Srbiji, a pre svega time da je svaka žena stručnjakinja za svoj život i da smo mi tu da im pružimo podršku da reintegrišu svoje snage i naprave korak ka izlazu iz nasilja. Žene uvek upućujemo na relevantne institucije i podržavamo ih da nasilje prijave. Odluka o tome zavisi od njih, od spremnosti da potraže pomoć, a sa druge strane i od toga da li imaju podršku u sredini u kojoj žive, da li imaju informacije o lokalnim uslugama i koliko su im te usluge dostupne – ističe Biljana Damjanov, konsultantkinja na SOS telefonu. Dodaje da su očekivanja žena koje se jave različita – nekima je potrebna informacija, drugima pomoć da identifikuju ono što im se dešava, a ima i žena kojima znači da ih neko sasluša, uz podršku i osnaživanje.
Kako objašnjava naša sagovornica, žrtve iz različitih razloga često ostaju u nasilnom odnosu. Neke nasilje trpe godinama i nikada ne odluče da ga prijave, a ima slučajeva kada ne prepoznaju da je to što im se dešava psihičko ili ekonomsko nasilje. Fizičko maltretiranje je najvidljivije i na to se najčešće reaguje – drugi oblici su ponekad i teško dokazivi, pa žene i zbog toga ćute.
ZRENJANINSKI MODEL
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu pre četiri godine i njime su prvi put u pravnom sistemu Srbije regulisane hitne mere za postupanje u slučajevima nasilja u porodici.
Naime, policiji je omogućeno da u kratkom roku izrekne neku od mera zaštite – privremeno udaljenje nasilnika iz stana i zabranu da kontaktira sa žrtvom i/ili da joj priđe. Ove mere uvode se u trajanju od 48 časova, ali se mogu produžiti na zahtev tužilaštva do 30 dana.
Obavezan je i koordinisan rad relevantnih institucija u sistemu zaštite – policije, tužilaštva, sudova i centara za socijalni rad. Združena akcija ovih ustanova zapravo je zrenjaninski model borbe protiv porodičnog nasilja, koji se primenjivao u našem gradu deset godina pre nego što je i ugrađen u pomenuti Zakon 2016. godine. On podrazumeva redovne sastanke predstavnika pomenutih institucija koji sačinjavaju individualne planove zaštite.
NAPREDAK VIDLjIV, ALI MNOGO ŽRTAVA I DALJE TRPI
U zrenjaninskoj Sigurnoj kući, koja postoji od 2009. godine i ima 20 ležajeva, za vreme vanrednog stanja nije bilo povećanog prijema žena i dece žrtava nasilja, izjavili su za list „Dnevnik” iz ustanove socijalne zaštite „Most”. Ipak, smatraju da će se posledice kućne izolacije tek osetiti, te da će sigurno biti više prijema u Sigurnu kuću u narednom periodu.
Pored toga, Centar za socijalni rad od februara prošle godine raspolaže i opremljenim stanom u kojem na određeno vreme, bez plaćanja zakupa, mogu boraviti žrtve nasilja koje više nisu u bezbednosnom riziku, ali nemaju rešeno stambeno pitanje. Boravak u stanu moguć je dok se žena ne oporavi dovoljno da samostalno nastavi život.
U Zrenjaninu je od 2009. postojao i Fond za pomoć žrtvama porodičnog nasilja, koji se finansirao uplatama na osnovu načela oportuniteta. Posle nekoliko godina, ovaj novac počeo je da odlazi na zbirni račun Ministarstva pravde i da se teže vraća u Fond. Kakva je danas situacija sa Fondom za pomoć žrtava nasilja, iz Centra za socijalni rad nisu odgovorili do zaključenja ovog broja jer im, kako su naveli, još nije bilo pristiglo odobrenje od nadležnih.
Napredak u zakonskim regulativama po pitanju porodičnog i rodnog zasnovanog nasilja poslednjih godina jeste vidljiv, konstatuje Biljana Damjanov.
– Više se govori o nasilju, ima više usluga koje su dostupne ženama, ali su isto tako i dalje prisutni patrijarhalni obrasci i stereotipi koji su često kočnica ženama prilikom prijave i izlaska iz nasilja. Bojimo se da i pored svega, i dalje veliki broj slučajeva porodičnog nasilja ostaje neprijavljen i da mnogo žena i dalje trpi nasilje iza zidova svog doma – navodi ona.
SOS TELEFONI
SOS broj 023/581-350 dostupan je svakog radnog dana od 10 do 16.
Broj 066/ 5581-350 može se pozvati tokom 24 časa, a dostupan je i putem SMS-a, Vajbera i Vacapa.
NEDOVOLJNO TUŽBI I PLANOVA ZAŠTITE
U Izveštaju Autonomnog ženskog centra, na osnovu podataka Republičkog javnog tužilaštva za drugu polovinu 2018. godine, pokazuje se da su žene žrtve nasilja u porodici u većini slučajeva, a nasilje prema njima gotovo uvek čine muškarci. Muškarci najviše trpe nasilje od muškaraca – najčešće oca ili sina. Beleži se i da kratkoročna preventivna zaštita i dalje nije praćena odgovarajućim brojem tužbi podnetih po službenoj dužnosti, kao i da broj mesečnih individualnih planova zaštite žrtvi još uvek ne odgovara količini razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja.
ZA GODINU DANA 35 PRESUDA
Kako se navodi u Izveštaju Autonomnog ženskog centra, na osnovu podataka MUP-a iz 2018, Policija u Zrenjaninu izrekla je 498 mera zaštite žrtve – udaljenje od nasilnika u 261 slučaju i zabranu prilaska u 496. Policija u Somboru izrekla je 545 mera, u Subotici 336, u Kikindi 479, Pančevu 932. Prekršajni sud u Zrenjaninu od juna 2017. do avgusta 2018. godine doneo je 35 presuda za nasilje u porodici. Kazna zatvora izrečena je u 31 slučaju, novčana kazna u dva, a dve su bile oslobađujuće presude.
