Protesti (de)blokiraju ekonomiju?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od početka godine suočavamo se sa najavama da će pojedini strani investitori napustiti Srbiju. Ujedno se beleži i smanjenje priliva ulaganja iz inostranstva (SDI), lične potrošnje, naplate PDV-a… Zvaničnici ističu da je sve to posledica aktuelnih protesta i blokada, jer se u takvoj atmosferi „ljudi ne osećaju sigurno, imaju strah i ne žele da ulažu i troše”. Ipak, postavlja se pitanje da li je to baš tako ili je reč o drugim uzrocima?
Tačno je da je došlo do značajnog pada priliva SDI u toku prva dva meseca 2025. (435 miliona evra) u poređenju sa istim periodom prethodne godine (1,07 milijardi evra). Međutim, važno je imati u vidu da pomenuti iznos iz 2024. daleko prevazilazi višegodišnji prosek za posmatrani interval (januar-februar). Naime, tokom razdoblja 2013-2023. godina prosečan dotok SDI u prva dva meseca iznosio je 390 miliona evra, te se ostvarenje u tekućoj godini nikako ne može smatrati neuspehom. Međugodišnji pad stranih investicija u ovoj u odnosu na prošlu godinu pre treba tumačiti kao posledicu njihovog ekstremno visokog nivoa u prva dva meseca prethodne godine, a ne kao rezultat aktuelnih društvenih dešavanja. Sa druge strane, odluke u vezi sa ulaganjima se retko donose „danas za sutra”, već se planiraju i realizuju u dužem vremenskom horizontu. Stoga su statistički evidentirane promene u nivou SDI ishod postupaka preduzetih mesecima, a nekada i godinama ranije. U tom smislu, ako bi trenutne društvene tenzije u Srbiji mogle prouzrokovati negativne efekte na priliv stranih ulaganja, to bi se eventualno moglo uočiti tek u drugom polugodištu.
Nikako se ne sme zanemariti ni činjenica da su iščezle pogodnosti zbog kojih su stranci do sada rado plasirali kapital u našu državu, poput niskih troškova radne snage i jeftinih energenata. Danas je prosečna zarada u Srbiji, izkazana u evrima, povećana čak za 80% u odnosu na period pre pandemije korona virusa (sa 466 evra u 2019. na 840 evra u 2024. god.), dok je „minimalac” gotovo dupliran (+98%). U istom periodu energenti (struja, gas, čvrsta goriva) su poskupeli za oko 50%, odnošenje smeća za 78%, odvođenje otpadnih voda za 63% itd. Dakle, kristalno je jasno zbog čega preduzeća muku muče da održe svoje poslovanje i zašto odustaje od novih projekata.
Za performanse srpske privrede je od izuzetnog značaja i to što se naši najvažniji spoljnotrgovinski partneri iz EU (Nemačka i Italija) suočavaju sa poteškoćama. Prema podacima MMF-a, u 2024. u Nemačkoj je zabeležen pad BDP-a (-0,2%), dok je u Italiji bio prisutan tzv. nulti privredni rast (+0,6%). Ni projekcije za 2025. nisu mnogo optimističnije – u Nemačkoj se očekuje rast od 0,3%, a u Italiji 0,7%.
Protesti u Srbiji definitivno ne utiču negativno na međunarodnu reputaciju, kao ni na osećaj sigurnosti. To potvrđuju podaci o poseti stranih turista. Za prva dva meseca ove godine u poređenju sa istim periodom lane došlo ih je više 10,3% (u Beogradu 7,8%). Povećan je broj njihovih noćenja za 13,6% (u glavnom gradu za 11,1%). Proizilazi da je, povrh svega, posetilaca bilo više i da su duže boravili. Ako bi aktuelna događanja za ishod imala smanjenje korupcije, veću vladavinu prava i unapređenje institucionalnog okvira, može se očekivati deblokada određenih privrednih potencijala.
