Stečaj nekadašnjeg velikog trgovinskog lanca trajao je 20 godina i dva meseca. Poseban kuriozitet je da je prevideo plate za 202 zaposlena u zrenjaninskom objektu. Iako je obaveza stečajnog upravnika, koji je za svoj posao dobio izdašnu nagradu, bila da popiše sve radnike. Ne samo da ih nije evidentirao, već im je i osporio potraživanja. Pravdu su morali da potraže na sudu. Tužena je država, jer su pre odlaska u stečaj Robne kuće (RK) „Beograd” bile stopostotno društveno vlasništvo. Zrenjaninci su tek sada dočekali naplatu svojih potraživanja.
– Ima više takvih presuda koje su konačne i po kojima su dosuđeni iznosi naplaćeni sa sudskim, advokatskim i izvršnim troškovima. Oni su, na primer, u svakom predmetu, oko 450.000 dinara. U svakoj tužbi ima po četiri stranke, to su milionski iznosi. Ništa nije palo na teret radnika – kaže advokat Konstantin Rankov.
ISPLATE TEK POČELE
Pozitivne presude u korist radnika stižu i stizaće, dok istovremeno država izjavljuje žalbe da je potraživanje zastarelo. Kao argument ističe da radnici nisu poveli parnicu radi suđenja u razumnom roku, iako oni vode spor zbog naplate potraživanja od 1996. do 2002. godine.
– Danas je 2024. godina i to nije razumni rok, nama treba zakon o suđenju u nerazumnom roku. Žalosno je da država prigovara radnicima, jer ona, prema Ustavu, garantuje svima, pa i onima koji su radili u Robnim kućama, pravo na pravičnu naknadu za rad. Toga se niko ne može odreći, a kamoli sada kada Republika traži odbijanje zahteva, a da bivši zaposlenici nisu ostvarili svoja prava – veli zrenjaninski advokat.
Mnogo nekadašnjih radnika Robnih kuća „Beograd” više nije među živima, te novac stiže naslednicima. Neki su zaboravili da su uopšte i poveli spor.
– Neverovatno je da država ne isplati po presudi, po opomeni i po zakonskim rokovima. Prelaze preko toga, pa moramo da radimo izvršenje, a ono dodatno košta nekoliko stotina hiljada dinara. Sve to pada na teret budžeta Srbije, koji preko poreza punimo svi mi, građani – kaže naš sagovornik.
MARATON NA SUDU
Zrenjaninskim radnicima nisu isplaćene zaostale zarade za period od pre stečaja i prodaje firme, iako su oni potraživanja od maja 1995. godine do stečaja (koji je uveden 2002. godine) uredno prijavili. Ona su evidentirana u Agenciji za privatizaciju 2006. godine, kada su plaćene i sudske takse.
Kako je rešenje o glavnoj deobi stečajne mase doneto tek dve godine kasnije, sud je konstatovao da je prijava potraživanja blagovremena. Zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu iz 2003. godine zrenjaninski radnici su, kao poverioci, upućeni da pokrenu parnični postupak ili da ga nastave radi utvrđivanja potraživanja. Na to isto, uputio je Trgovinski sud i 2008. godine. Zaostale zarade bivših radnika Robne kuće „Beograd” u Zrenjaninu su u proseku od 150.000 do 200.000 dinara, ali su kamate četvorostruke.
– Osnovna svota koja se potražuje nije visoka, budući da su su pojedini zaposleni delimično već naplatili od dužnika svoja potraživanja, no tu su kamate. Ona teče od 16. maja 2002. godine. Sa troškovima suđenja, to na kraju nije malo – zaključuje Rankov.
KATANAC U BRAVU
Pamte sugrađani vreme kada je u Robnoj kući „Beograd” moglo da se kupi sve – od igle do lokomotive. Na brojnim odeljenjima nuđeno je na hiljade artikala. Iako je slavno počeo i obeležio život brojnih generacija, trgovinski lanac neslavno je završio (početkom dvehiljaditih) u stečaju. Na javnoj licitaciji 2007. godine prodat je kompaniji „Verano Motors” za 360 miliona evra. Deo sredstava utrošen je na izmirivanje poverilaca, dok je ostatak uplaćen u budžet države. Stečaj je okončan tek 31. jula 2020. godine.
Od avgusta 2022. godine RK „Beograd” je u potpunom vlasništvu grčke kompanije „Marfin investment grup”. Prema javno dostupnim podacima, zgrada Robne kuće u Zrenjaninu i dalje je u posedu navedene grupe, premda je od prošle godine pod hipotekom. Za staro krilo objekta nema detaljnih informacija, sem da je u vlasništvu države, iako je ranijih godina spominjana restitucija. Bez namene i u lošem stanju, sa krovom koji propušta i razbijenim oknima, napušteno zdanje je ruglo centra grada i dom golubovima. Daleko je od sjaja zgrade koju je 1882. godine podigao nekadašnji žitelj Julijus Daun.
