U trenutku kada je naš sagovornik otvorio prvi album sa starim fotografijama Bečkereka, a potom i poređao brojne portrete, ekipa lista „Zrenjanin” ostala je zatečena. Jovan Njegović odložio je svoj aparat i uronio je u vremeplov. U toj zbirci najviše je fotografija iz ateljea Oldal, koji je radio punih 50 godina i ovekovečio brojne generacije. Tu su i fotografije Viplera, Funka, Orosija. Njihovim fotoaparatima nije izmicala sudbina nekadašnjih žitelja.
– Najviše starih fotografija potiče od Oldalovih, jer ih je taj atelje, koji je osnovan u gradu 1853. godine, izrađivao u šest primeraka. Dosta tog materijala je ostalo. Kad gledate fotografije i razglednice, vidite tu različite ljude. Na njima su često ispisani datum i godina. Nije pravilo, ali na nekima piše i koja je porodica u pitanju. Neretko se navodi određeni događaj, ako je neko slavlje bilo povod – objasnio je Petar Popov.
NEKAD I SAD
Naš sugrađanin sakupljanjem starina počeo je da se bavi u osnovnoj školi. U svet kolekcionarstva ga je uveo otac, Mile Popov, pasionirani ljubitelj prošlosti.
– Najviše me zanimaju odlikovanja iz perioda kneževine i kraljevine Srbije, posle iz doba kraljevine Jugoslavije i socijalističkog perioda. Takođe, interesuju me medalje koje su se pojavljivale u našem gradu, bez obzira da li su nemačke, mađarske, jevrejske – kaže u razgovoru na naš list Petar Popov.
Na pitanje kakav je Bečkerek bio na početku 20. veka, odgovara da je bio prepun zanatskih radnji. Dok vadi stare razglednice, među kojima je primerak prve poslate iz našeg grada za Novi Sad, pokazuje reku, ulice, građevine.
– Industrija je bila u ekspanziji i može se na tim fotografijama zaključiti da je grad bio u usponu. Pogotovo se na razglednicama vidi da je bujao život na ulici, voz je prolazio kroz centar, vidite mnoštvo radnji. Počevši od zanatskih, do prodavnica, fabrika i brodova. Reka je imala neku dinamiku. Čest motiv su aktivnosti na reci, gde uočavamo veslače i nekoliko kupališta – priča sagovornik.
U njegovoj zbirci nalazi se pasoš Đorđa Đoke Brašovana, gradskog činovnika koga Zrenjaninci pamte kao vlasnika istoimenog kupališta. Tu su i vredne fotografije pisca Todora Manojlovića iz detinjstva, sa roditeljima, u starijem dobu. Na jednoj se vidi advokat dr Emil Gavrila.
PRVI FUDBALERI
Stare značke i znamenja, iskovani pre jednog veka, i dobro očuvani, podsećaju na sportsku tradiciju grada. Pre tačno sto godina u Bečkereku je održan 4. Sokolski slet sa 4.000 učesnika tadašnje Kraljevine, kazuje sagovrnik „Zrenjanina”. Takođe, uskoro će 120 godina od osnivanja prvog fudbalskog kluba. Sve to saznajemo dok razgledamo zbirku našeg sugrađanina. Za ovu pasiju, veli, potrebni su posvećenost i dobro poznavanje istorije.
– Fudbal se pojavio krajem 19. veka u Bečkereku. List „Torontal” je 1899. objavio vest da će grupa mladih ljudi početi svake nedelje da odigrava utakmice. Već 1906. osniva se prvi fudbalski klub, „Radnički”. Sledeće godine osniva se Velikobečkerečki. Početak Prvog svetskog rata prekida sve te sportske aktivnosti, uključujući i Sokolski pokret, da bi od 1920. svi ponovo bili aktivni – objašnjava Petar Popov.
Popularizacija fudbala bila je maksimalna. Pošto je Bečkerek bio mešovita sredina, svako je težio da ima svoj klub. Sportska društva kreirala su vlastita znamenja („Soko”, „Viktorija”, „Sloga”, „Zidar”, zatim atletski klub „Obilić”). „Vašaš”, odnosno „Gvođar”, bio je fudbalski klub gde su većinu činili metalski radnici mađarske nacionalnosti.
– „Borac” su osnovali ratari i bio je jedinstven u tom smislu. Oni su ga i finansirali. Značku koju imam je od mog dede, koji je fudbalsku karijeru započeo u tom klubu – otkriva nam Popov.
SOKOLSKA TRADICIJA
Među obeležjima sportskih klubova našla se jedna interesantna značka, kojom je obeležen slet iz 1925. godine. Naime, sokolska društva su bila zastupljena u Banatu, naročito posle Prvog svetskog rata. Bavila su se: promocijom kulturnih i moralnih vrednosti slovenskih naroda, fizičkih aktivnosti, jedinstva, solidarnosti. Godine 1920. osniva se Banatska Sokolska župa, sa sedištem u Velikom Bečkereku. Učesnici su defilovali kroz centar grada. Bilo je negde preko 4.000 gostiju.
– Povodom tog događaja je priređana interesantna značka, a štampana je dopisna karta. Od ranije imamo i razglednicu Sokolskog doma, to je današnji „Partizan”. Iz kolekcionarskog ugla, značka i dopisna karta su veoma zanimljive jer imaju prikaz sokola koji u kandžama drži grb Kraljevine Jugoslavije. To pokazuje vezu između organizacije i države, jer je starešina Sokolskog saveza bio prestolonaslednik Petar II Karđorđević. Imamo i dva stuba koji bi simbolički trebalo da predstavljaju načela organizacije. Njihovo nasleđe je ogromno, jer se u tim bivšim sokolskim domovima i dalje održavaju sportske aktivnosti – kaže na kraju razgovora Petar Popov, koji se sa nestrpljenjem sprema za jedan od predstojećih kolekcionarskih sajmova u zemlji.
