Branje dunje obavlja se tokom septembra i sve do kraja oktobra meseca. Pri tome vreme skidanja tog voća direktno utiče na kvalitet plodova i njihova tehnološka svojstva. Razlikuju se dva stepena zrelosti plodova: fiziološka (botanička) i potpuna (konzumna). Vreme berbe ovog voća namenjenog konzumnoj upotrebi u praksi se određuje po boji pokožice koja dobija žućkastu nijansu, tamnoj boji semenki, broju dana od punog cvetanja do berbe (potrebno je 120 do 150 dana) i lakoći odvajanja peteljke od grančice.
Plodovi namenjeni industrijskoj preradi, što je uglavnom cilj većih zasada, beru se u punoj tehnološkoj zrelosti. Taj momenat utvrđuje se optičkim mernim instrumentom – refraktometrom. Uređaj služi za određivanje sadržaja šećera u različitim voćnim sokovima izražavajući se u jedinicama Brix-a. U našim uslovima plod leskovačke dunje u punoj zrelosti sadrži prosečno 11 do 15% ukupnih šećera.
Tokom berbe posebno treba voditi računa da ne dođe do lomljenja grančica koje nose plodove jer su one nosioci rodnih pupoljaka za narednu godinu. Preranom berbom u odnosu na fiziološku zrelost mogu da nastanu veliki gubici u masi, kvalitetu i skraćenju perioda čuvanja. Ukoliko se sa branjem zakasni, postoji opasnost od prekomernog opadanja plodova, pojave bolesti tokom skladištenja i izazivanja truleži.
Prema kvalitetu, dunje se stavljaju u promet kao plodovi prve i druge klase. Oni prvog kvaliteta moraju biti pravilno razvijene, prečnika najmanje oko 70 mm, meso ploda mora biti svetložute boje i bez mrkih mrlja, na pokožici ne sme biti crnih mrlja. Dunje drugog kvaliteta mogu imati 5% plodova sa mrkim mrljama i manjim oštećenjima, ali njihov prečnik ploda mora biti preko 50 mm.
Plodovi mogu da se čuvaju do tri meseca na temperaturi od 0 do 20 stepeni, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %, uz prethodnu dobru zaštitu i tretiranje plodova u voćnjaku fungicidima pre unošenja u rashlađeno skladište. Imajući u vidu da se dunja bere kasno u oktobru, kada su prošle visoke temperature, plodovi se mogu relativno dobro čuvati i u adekvatno provetrenim podrumima ili sličnim prostorijama čak i do marta meseca. U toku čuvanja na plodovima se mogu javiti različita fiziološka i gljivična oboljenja. Od fizioloških oboljenja najčešća su: tamnjenje mezokarpa, gorke pege i pege prouzrokovane virusima. Od gljivičnih najčešća je meka trulež (prouzrokovač Penicillium expansum). Pojava ovih bolesti može se sprečiti pravovremenom berbom, pažljivim manipulisanjem plodovama i čuvanjem na odgovarajućoj temperaturi, što obezbeđuje siguran plasman na tržište i dobru profitabilnost.
