Draga braćo i sestre, neka nam je svima srećan i blagosloven Badnji dan i veliki praznik Rođenja Hristovog – Božić! U ovim svetim danima uložimo sav svoj trud u nevidljivu tvorevinu Božiju – u dušu svoju. Uložimo sve svoje snage u očišćenje svoje duše i ostvarimo svoju delatnu ljubav kroz molitvu i dela milosrđa prema Bogu i bližnjima, jer će iz riznica naših duša, taj trud zasijati kao neprolazna sunčana svetlost. Dopustimo da se Gospod Isus Hristos, koji se u telu rodio u „Vitlejemu Judejskome za vreme cara Iroda”, rodi i u dušama našim, očišćenim molitvom i postom, da bismo se u duhovnoj radosti naslađivali neprolaznom svetlošću praznika Rođenja Hristovog. Na Badnji dan se u kuću unosi badnjak, vidljivi simbol novorođenog Bogomladenca. Badnjak, mlad cer ili hrast, ili pak cerova ili hrastova grana, simbolički predstavlja Spasitelja našeg Isusa Hrista, koji je, silom Svog Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, obnovio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, prema vrlini, prema Bogu, i tako mu omogućio spasenje od greha, zla i večne smrti – smrti duhovne. Tako i badnjak silinom svojom razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom svojim osvetljava sve delove domova naših.
Hrišćanski badnjak vodi poreklo iz one čudesne, božanstvene, vitlejemske noći, kada se u pastirskoj pećini rodio Spasitelj čovečanstva, a pastiri, koji „čuvahu noću stražu kod stada svojega”, ložili su vatru i grejali se. Na glas anđela Gospodnjeg, koji im se javi i reče: „Ne bojte se; jer, gle, javljam vam veliku radost… danas vam se rodio Spas, koji je Hristos Gospod…naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama.” – „Kada su, po dogovoru, pošli do Vitlejema da vide šta se tamo dogodilo što im kaza Gospod, nasekli su i poneli dosta grana da nalože vatru i pored Novorođenčeta i pored Majke Njegove, jer ona noć beše vrlo hladna.” Danas, badnje drvo stoji pred kućom (a hrastova grančica u predsoblju stana) do večeri, kada ga badnjačar unosi uz pozdrav: „Srećno vam Badnje veče”. Domaćica i ukućani, u prazničnom duhu mu odgovaraju: „Bog ti dobro dao i sreće imao!
Ona tada badnjak posipa žitom, premazuje medom i preliva vinom, prekrsti se i celiva badnjak tamo gde je premazan medom i preliven vinom, a onda i badnjačara celiva u obraz uz reči: „Mir Božiji – Hristos se rodi! – Vaistinu se rodi”!
To se ponavlja sa svim ukućanima, a simbolika je jasna: Gospod Isus Hristos, novorođeni Spasitelj čovečanstva, u vidu badnjaka ulazi u naš dom i svim članovima domaćinstva donosi zdravlje, izobilje plodova zemaljskih i duhovnu radost. Kada se kuća okadi, po odajama se posipa slama (ili se zavežljaj slame stavlja pod sto sa badnjačkom večerom), da bi nas podsećala na onu slamu iz jasala, na koju je Presveta Bogorodica položila Bogomladenca.
Kada su mudraci došli, darivali su Ga zlatom, smirnom i tamjanom, pa se otuda u našim kućama u slamu meću darovi za decu, a orasi što ih domaćin pre badnjačke večere baci na sve četiri strane sveta, simbolički predstavljaju Svetu Trojicu koja vlada vasionom od istoka do zapada i od severa do juga.
Rođenje Hristovo nije događaj kojeg se mi danas sećamo i praznujemo ga kao davno prošli, nego ga praznujemo tako što učestvujemo u Njemu i poput Bogorodice uzvikujemo: „neka mi bude po reči Tvojoj”, dopuštajući realno rođenje Hrista u nama i sjedinjenje sa Njim u Crkvi, unutar Svete Liturgije, ostvarivši reči Svetog apostola Pavla koji kaže: „Ne živim više ja, nego živi Hristos u meni.” Zajednica sa Hristom i Njegovo sveradosno rođenje u nama, moguće je uz topla osećanja pobožnosti i znanja naše vere, najkonkrenije učestvovanjem i organskim prožimanjem sa Njim u Crkvi u Svetoj tajni pričešća. Neka nam Gospod podari da u miru, zdravlju i radosti proslavimo Božić i nastupajuću Novu 2019. godinu Gospodnju, a Njemu, Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je slava i hvala u vekove vekova!
U ime Srpske pravoslavne Crkvene opštine Zrenjanin i svih njenih sveštenika, s ljubavlju i Božijim blagoslovom.
