Šta nas čeka u 2021. godini?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Kreatori naše ekonomske politike (predstavnici vlasti) najavljuju oporavak privrede Srbije u toku ove godine. Glavno uporište ambicioznih planova je republički budžet za 2021. godinu, kojim je predviđeno povećanje ukupnih prihoda za 3,5% i smanjenje ukupnih rashoda i izdataka za 14,6% u odnosu na rebalans budžeta iz 2020. godine. Budžetski deficit je projektovan u iznosu od 3% BDP-a. Za 2021. godinu su planirane nove kapitalne investicije (razvojna komponenta budžeta), kao i viši nivo životnog standarda građana usled povećanja penzija i zarada zaposlenih u javnom sektoru (socijalna komponenta).
Najveći deo novca kojim raspolaže, država prikuplja naplatom raznih vrsta poreza od građana i privrede. Deficit (rashode koji su viši od prihoda) država finansira najčešće dodatnim zaduživanjem, čime se uvećavaju njena dugovanja. Logika je jednostavna – da bi mogli da se ostvare zacrtani planovi (na strani rashoda i izdataka), moraju da se ostvare i ciljevi u pogledu budžetskih prihoda. Stoga se kao ključno pitanje nameće kako će građani i privreda (pre svega privatna preduzeća) savlađivati izazove i poteškoće sa kojima će se suočavati u toku predstojeće godine. Ključna pretpostavka funkcionisanja javnog sektora je opstanak privatnih preduzeća.
Privreda u ovu godinu ulazi prilično iscrpljena i opterećena finansijskim obavezama. Na naplatu stižu redovne, ali i odložene poreske obaveze iz 2020, zatim rate bankarskih kredita koji su tokom većeg dela prethodne godine bili u statusu moratorijuma (zamrzavanja otplate), a može se očekivati i da će tražnja za proizvodima i uslugama biti manja. To nas izvesno može odvesti u situaciju u kojoj će postojati manja tražnja za radom, a to znači nova otpuštanja i/ili veću zastupljenost neformalnijih i manje sigurnih oblika rada (povremeni i privremeni poslovi, rad na daljinu i sl.). Ukoliko privatna preduzeća budu isplaćivala manje novca po osnovu zarada, to znači da će biti manje priliva u budžet po osnovu poreza i doprinosa na dohodak.
Posebno zabrinjava i to što je naša država u priličnoj meri iscrpela svoj potencijal za ozbiljniju pomoć privatnim preduzećima. Da je firmama pomoć neophodna vidi se i iz primera EU i SAD, gde se preduzećima ponovo odobravaju ogromni paketi pomoći (slični prošlogodišnjim). Naša mala i srednja preduzeća, porodične firme i preduzetnici će teško preživeti bez dodatne pomoći države.
Kod nas se nove mere, za sada, svode na novi (treći) moratorijum u otplati kredita, odnosno na mogućnost olakšane otplate kredita onih dužnika koji su pogođeni pandemijom i koji mogu da dokažu da imaju probleme u izmirivanju svojih kreditnih obaveza. Isto tako, stimulisanje preduzeća (putem tzv. garantnih šema) da se zadužuju kod banaka nema naročitog smisla u uslovima neizvesnosti, kada poslovna aktivnost i tražnja stagniraju.
U 2021. godini očekuju nas i brojna poskupljenja (struje, goriva, cigareta, alkoholnih pića, TV pretplate). Izmenama pojedinih zakona propisane su veće akcize i takse, pripremljene su nove prosečne vrednosti kvadrata nekretnina (plaćaćemo veći porez na imovinu), a doći će i do porasta cena pojedinih komunalnih usluga. Porast cena energenata povećava troškove proizvodnje svih preduzeća. To može izazvati ili rast cena finalnih proizvoda, čime se direktno umanjuje standard tj. kupovna moć potrošača, ili smanjenje profita (ukoliko se cene ne povećaju). Manji profit destimuliše nova ulaganja, a to vodi pravo u „začarani“ krug recesije.
