Broj mališana sa autizmom je u porastu. To potvrđuju zvanični podaci, zbog čega je obrazovanje dece sa ovim razvojnim problemom od značaja za društvo. Inkluzija je već 15 godina u primeni u našem sistemu, pa tako od 2009. godine đaci sa smetnjama u razvoju uče redovne škole, uz individualni obrazovni plan (IOP).
– Za decu u inkluziji je važno da redovno pohađaju nastavu i budu u kontaktu sa drugom decom i ostalom populacijom kako bi se stvarali modeli ponašanja i dobri uzori za usvajanje navika. Ideja inkluzije počiva, ne toliko na obrazovnim sadržajima, koliko na socijalizaciji. Učenje po modelu, učenje iz neposrednog iskustva i u kontaktu sa drugom decom, to je dragoceno – ukazuje psihološkinja Jasmina Hajder, članica Interresorne komisije Grada Zrenjanina.
Smatra i da je dobro što deca dobijaju besplatne udžbenike od države. Međutim, mana je što nije kao ranije dozvoljeno da, učitelj bira udžbenike spram procene deteta.
INDIVIDUALNI PLAN RADA
Roditeljima se savetuje da što kvalitetnije, u saradnji sa vrtićem ili školom koje će dete pohađati, urade plan tranzicije. Da budu spona između predškolske ustanove i škole, kao i da se što bolje napravi pedagoški profil deteta. To je osnova za njegovo kvalitetno uključivanje u prvi razred.
– Nije potrebno forsirati dete da pre polaska u školu zna da čita i piše. Potrebno je da ono vidi školu, učionicu, salu za fizičko. Ako treba, vodite ga više puta. Uloga roditelja je tu jako važna, da podeli informacije o mališanu, kako bi škola bila spremna da ga prihvati – navodi psihološkinja Zorica Džeferdanović, spoljni saradnik za inkluziju Školske uprave Zrenjanin.
Pri tom, objašnjava, učitelj kada osmišljava Idividualni obrazovni plan ima u vidu celo odeljenje. Mora da uzme u obzir da taj đak treba da se socijalizuje i da učestvuje u grupnom radu. Sem toga, za učitelje i predavače koji rade sa mališanima sa autizmom od značaja je da imaju povratne informacije od logopeda i defektologa, kako bi planirali svoj dalji rad sa njima.
MULTISEKTORSKI RAD
Kada je reč o dodatnoj podršci, asistivna tehnologija dostupna je preko Resursnih centara. Zato je potrebno da se roditelji informišu o svemu što će olakšati boravak njihove dece u školi.
– Resursni centri su počeli sa radom pre dve godine, a finansiraju se preko projekata sa Evropskom unijom. Oni imaju ulogu da obezbede pomoćna visokotehnološka sredstva za decu, kako bi im se olakšalo učenje i život. Zrenjaninska škola „9. maj” još uvek nema takav status, ali je u proceduri da ga dobije – najavljuje Džeferdanović.
Zapravo, cela priča o inkluziji je multisektorska, uključuje rad lekara, obrazovnog sistema i socijalne zaštite.
– Interresorna komisija odlučuje na osnovu mišljenja lekara, oni su ti koji predlažu šta od asistivne tehnologije treba detetu. Nedavno smo imali slučaj da je lekar preporučio C-bord, aplikaciju za komunikaciju, koja može da se doda tabletu ili računaru. Naše je da potvrdimo da dete ima pravo na korišćenje takve tehnologije. Mi ostvarimo kontakt sa Resursnim centrom koji potom iznajmljuje opremu, obučava roditelje i dete i sprovodi sve potrebno za upotrebu učila – objašnjava Jasmina Hajder.
DRAGOCENA ISKUSTVA
Zrenjaninske obrazovne ustanove počele su i sa opremanjem posebnih prostorija za decu sa autizmom. Od septembra škola „Vuk Karadžić” ima senzornu sobu.
– To je opremljen prostor za decu iz spektra autizma. Tu se nalaze ležaljke, društvene igre, igračke i sve što mališane opušta. U toj sobi sa našom decom rade i logopedi. Deci se sviđa toliko, da nekada ne žele da se vrate na čas – objašnjava učiteljica Sonja Ljubotina.
Svoje iskustvo prosvetara, a pre svega majke deteta sa autizmom iznosi i Sonja Zahorec, predsednica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom srednjobanatskog okruga „Plavi krug”.
– Moj sin ima 24 godine, izašao je iz sistema obrazovanja. Trenutno je kod kuće jer u gradu ne postoji podrška do 26. godine, kada može da koristi dnevni boravak „Naša priča”. Trudimo se da ga vodimo na različite skupove i druženja, kako bi sretao drugu decu i ljude, jer mu je interakcija važna – kaže Sonja Zahorec.
Ona ističe da je bilo teško u najranijem uzrastu naći odgovore na brojne dileme, posebno jer nije videla efekat njegovog prvog školskog iskustva.
O svemu ovome bilo je reči na tribini pod nazivom „Šta roditelji treba da znaju o inkluziji i Individualnom obrazovnom planu”, koju su u prostorijama Crvenog krsta nedavno organizovali Udruženje „Plavi krug” i Klub roditelja i nastavnika, uz podršku Osnovne i srednje škole „9. maj”.
