Zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih lekova pre obraćanja međunarodnim sudskim instancama, Evropski sud za ljudska prava odbacio je predstavku B.G. iz Zrenjanina. Sugrađanin je verovao da mu je Republika Srbija povredila prava garantovana Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Razlog je sporna pravičnost stečajnog postupka koji se vodio nad preduzećem „Grand eksport-import”. Kao jedini vlasnik B.G. je ukazao da su zakonske odredbe na kojima je postupak vođen Ustavni sud naknadno proglasio neustavnim.
ISTEKAO ROK
Kako se u Predmetu objašnjava, 2010. godine Privredni sud otvorio je prethodni stečajni postupak nad firmom „Grand eksport-import”. Razlog je to što je račun bio u blokadi više od tri godine za iznos veći od 25 miliona dinara.
– Nakon što je zaključeno da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika, postupak je zaključen i proglašen je bankrot nad preduzećem. Ono je potom izbrisano iz registra privrednih subjekata, a njegova preostala imovina prešla je u vlasništvo države na osnovu Zakona o stečaju – objašnjeno je u Odluci Evropskog suda za ljudska prava.
Dve godine nakon finaliziranja procesa (jula 2012) objavljena je odluka Ustavnog suda kojom se, između ostalog, odredba o prenosu imovine likvidiranih preduzeća na državu (iz Zakona o stečaju), proglašava neustavnom.
U skladu sa njom B.G. je 2014. godine od Privrednog suda tražio da preinači svoju presudu. To je učinio pozivajući se na Zakon o ustavnom sudu kojim se ovlašćuju lica čija su prava povređena da traže od nadležnog organa da izmeni pojedinačni akt, ali u propisanom roku.
– Privredni sud u Zrenjaninu je odbacio zahtev kao neblagovremen, jer je podnet van roka od šest meseci koji je počeo da teče od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda – navodi se u dokumentu.
DRUGE PRESUDE IZMENJENE
Vlada Srbije je u odgovoru na pritužbe uložila prigovor na status žrtve podnosioca. Tvrdila je da stečajni postupak nije uticao na njega, već samo na preduzeće.
Evropski sud za ljudska prava potvrdio je da se slučaj tiče nelikvidnosti preduzeća i prenosa imovine na državu. Ipak, ističe da je nakon okončanja stečajnog postupka ono izbrisano iz registra privrednih subjekata. Iz tog razloga, bilo je nemoguće da se kao pravno lice obrati Sudu.
– Nesporna je činjenica da je podnosilac bio osnivač i jedini akcionar preduzeća. Shodno tome, može tvrditi da je žrtva navodne povrede Konvencije koja utiče na prava preduzeća. Stoga prigovor Vlade mora biti odbijen – stav je Suda.
Pored toga, Vlada je takođe tvrdila da podnosilac nije na odgovarajući način iscrpeo delotvorne domaće pravne lekove. Kako su naveli, on nije blagovremeno zahtevao da se osporena odluka izmeni. Istakli su da su privredni sudovi 2012. i 2013. godine doneli odluke kojima su izmenjene pravosnažne presude privrednih sudova o otvaranju i zatvaranju stečajnih postupaka. Preduzeća dužnici su nastavila sa radom. Podnosilac je ovo izjašnjenje osporio.
– Zakon o Ustavnom sudu propisuje mogućnost izmene konačne pojedinačne odluke koja je doneta na osnovu neustavnog zakona, u predviđenim rokovima. Sudska praksa koju je podnela Vlada govori u prilog delotvornosti tog pravnog leka u praksi – ukazuje Evropski sud.
Smatraju da je pravni lek na koji se Vlada pozvala bio dostupan sugrađaninu, kao i da je mogao da zaštiti vlastita prava. Međutim, nije ga iskoristio u skladu sa proceduralnim zahtevima propisanim Zakonom o Ustavnom sudu. Iz tog razloga, usled neiscrpljivanja domaćih pravnih lekova, predstavka je odbačena.
