Prva pomisao na egzotične predele su duge, peščane plaže okupane zracima sunca, najšarenije cveće, palme i netaknuta priroda koja je dom mnogim retkim vrstama biljaka i životinja. Često na razglednicama, koje nam pristižu iz ovakvih zemalja, možemo videti nestvarne pejzaže. Neretko, na njima se pojavljuju i papagaji. Ali…ove predivne ptice, koje u svom perju kriju pravi vatromet boja, mogu se videti i u Zrenjaninu.
O njima brine i sa puno ljubavi ih uzgaja Milica Mršić. Kako je za naš list ispričala, prepoznatljivi su po jakom, zakrivljenom kljunu koji često koriste, uspravnom stavu i čvrstim nogama. Veliki broj njih prinosi hranu stopalom do kljuna, što je kod drugih ptica izuzetak. Većina papagaja, dodaje naša sagovornica, su uglavnom zeleni, dok su neke vrste šarene. Hrane se semenjem, izdancima, voćem i povrćem uz raznovrsno zrnevlje, klice, začinsko bilje i orašaste plodove.
Skoro svi papagaji gnezde se u šupljinama stabala i polažu bela jaja iz kojih se legu ptići kojima je neophodna nega. Spadaju u najinteligentnije ptice. Milica veli da su tvrdoglavi, ali vole i da se maze. Neke vrste imaju sposobnost da imitiraju ljudski glas, što ih čini popularnim kućnim ljubimcima. Odakle ljubav prema životinjama?
– Od prvih godina života roditelji su me učili da volim i poštujem svako živo biće. Upoznavali su me sa faunom i florom naše okolne. Kao devojčica, umela sam da unesem svakakve bube, puževe, žabe, gliste, guštere… različitih veličina i vrsta i da sa radošću viknem ukućanima: „Vidite kako je samo lep/lepa”. Nisam zaboravljala ni kuce i mace. Sve na šta sam naišla tog dana, u dvorištu ili na ulici, stizalo je pravo u kuću (smeh). I danas se sećam tatinih reči: „Lepa je, ali idi, vrati je gde si je našla i pusti je da živi”.
Tako sam od malih nogu naučila da svako biće na ovoj planeti zaslužuje da živi i svakome je mesto na njoj, baš kao i meni ili vama. Sa odrastanjem, rasla je i moja ljubav prema svim životinjama, te su članovi porodice Mršić bili mnogi pilići, pačići, guščići, zeke, kunići, laboratorijski pacovi, pa i papagaji… Zašto baš papagaji?
– Oduvek sam znala da želim da život posvetim životinjama, ali ne najjasnije na koji način. Razmišljala sam da li da postanem veterinar ili da odem u neku drugu zemlju i volontiram u prihvatilištu egzotičnih i divljih životinja. Vremenom su se kockice složile i počela sam ozbiljnije da se interesujem za papagaje. Tragala sam šta je sve potrebno da se odgajaju u kućnim uslovima.
U početku sam se informisala putem interneta, društvenih mreža i stranih sajtova. Pokušala sam i da kontaktiram odgajivače. Tražila sam savete za opremu, hranu, postupak odgoja. Nažalost, niko nije baš imao previše vremena da se bavi klinkom koja je odlučila da se bavi pticama.
Pored svih izazova, niste odustali?
– Najpre sam u kuću unela bebice stare svega nekoliko dana. Radilo se o vrsti psittacula eupatria, u prevodu Velikih kraljevskih Aleksandra.
Kada sam roditeljima saopštila da želim da se bavim odgojem i pripitomljavanjem papagaja, nisam baš naišla na razumevanje. Citiraću mamu: „kako jedna ptica, koja ima tako malu glavu i mozak može da bude pametna, kako možeš da je naučiš nečemu ili da je voliš kao što voliš, recimo, psa”. Videla sam da ću morati da ih ubedim u suprotno. Nisam morala mnogo da se trudim. Onog trenutka kada sam donela bebice u kuću, svi smo umeli satima da sedimo ispred inkubatora i posmatramo ih kako dišu, kako svakog dana rastu, otvaraju oči i dobijaju prve klice paperja po telu. Slobodno i sa ponosom mogu da kažem da sam ljubav prema papagajima prenela na roditelje.
Naravno, da je sve to zahtevno. Potrebno je posvetiti im vreme, prilagoditi sve druge obaveze. Na kraju koliko god da je teško ništa nije nemoguće kada je ljubav u pitanju. Ljubav koju im pružate vraćaju troduplo. Odgajali ste brojne vrste. Koja Vam je najdraža?
– Nemoguće je reći koja od njih je „najbolja” ili koju najviše volim. Svaka vrsta, pa i svaki papagaj u leglu, međusobno se razlikuje, baš kao i ljudi. Ako moram da odgovorim onda ću reći: ona koja je vaša. Bilo da je to tigrica, nimfica, ara ili neka druga ptica, svaka podjednako zaslužuje ljubav i pažnju, uslove i kvalitetan život. Najvažnije je da ljubavi i posvećenosti ne manjka! Treba se ozbiljno upoznati o dobrim i lošim stranama držanja papagaja kao ljubimca, jer u kuću dovodite novog člana porodice, a ne igračku. Imati ih znači i poseban način života.
Miroslava Malbaški Foto: FB „Ručno hranjeni, maženi i paženi papagaji”
