Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Organizacija „Reporteri bez granica” izračunava i prati Globalni indeks medijskih sloboda (World Press Freedom Index). Indeks uzima vrednosti od nule (najbolje stanje) do sto (najlošije stanje). Pri tome stanje se ocenjuje kao dobro ukoliko je indeks u rasponu od 0 do 15 poena, kao prilično dobro (15–25 bodova), kao problematično (25–35 bodova), kao loše (35–55 bodova) i kao veoma loše (55–100 bodova).
Stepen slobode novinara i medija određuje se objedinjavanjem odgovora eksperata na odgovarajući upitnik. Ova kvalitativna analiza kombinovana je sa kvantitativnim podacima o zloupotrebama i nasilju nad novinarima tokom evaluiranog perioda. Dimenzije koje se procenjuju u upitniku su: 1. stepen zastupljenosti različitih mišljenja u medijima, 2. nezavisnost medija (od političkih, privrednih, verskih i drugih uticaja), 3. kvalitet medijskog okruženja i stepen autocenzure, 4. zakonodavni okvir, 5. transparentnost, 6. kvalitet infrastrukture koja podržava proizvodnju vesti i informacija i 7. stepen zlostavljanja i nasilja nad novinarima i medijima. Svakom od ovih sedam indikatora se dodeljuje vrednost u rasponu 0 – 100, pa se potom izračunava srednja vrednost.
Vrednost Indeksa medijskih sloboda u 2018. godini u Albaniji iznosi 29,49, Bugarskoj 35,22, Bosni i Hercegovini 27,37, Crnoj Gori 31,21, Makedoniji 32,43, Rumuniji 23,65, Hrvatskoj 28,94, dok je u Srbiji pomenuti indeks dosegao vrednost 29,58. U gotovo svim državama regiona vrednost indeksa je u rasponu od 25 do 35 bodova, što ih svrstava u red onih u kojima je stanje problematično, osim u Rumuniji (gde je stanje prilično dobro) i u Bugarskoj (gde je stanje na granici lošeg).
Prosečna vrednost indeksa za ceo region (osam pomenutih država) u 2018. godini je 29,72, što ukazuje na to da je stanje na celom ovom području problematično kada su u pitanju medijske slobode. Prethodne godine (2017) prosečna vrednost indeksa za ove države je bila 30,52, tako da je region kao celina blago poboljšao svoje stanje u 2018. u odnosu na 2017. godinu i to za 0,8 indeksnih poena.
U Srbiji je, nažalost, lane zabeleženo najveće nazadovanje u regionu. Naime, sve države iz ovog uzorka su ostvarile napredak u domenu medijskih sloboda u 2018. u odnosu na 2017. godinu, osim Bugarske i Srbije. U Bugarskoj je došlo do povećanja vrednosti indeksa za 0,21 indeksni poen, dok je u slučaju Srbije to povećanje iznosilo čak 1,53 poena. Time je pozicija Srbije na globalnoj rang-listi opala za čak 10 mesta, budući da je u 2017. zauzimala 66., a u 2018. godini tek 76. mesto od ukupno 180 rangiranih zemalja i entiteta. Na globalnom planu, najveći pad na rang-listi imala je Malta (za 18 mesta), zatim Mauritanija (za 17 mesta), pa Češka (za 11 mesta), a potom dolaze Slovačka, Tanzanija, Kambodža i Srbija (pad od 10 mesta). Dakle, u samom vrhu smo liste prema nazadovanju u domenu medijskih sloboda u prethodnoj godini.
