Tokovi novca vode do pravih odgovora
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Zakon o budžetskom sistemu propisuje obavezu redovnog praćenja i informisanja o njegovom izvršenju i to najmanje dva puta godišnje – nakon prva dva i po isteku trećeg kvartala. Cilj odredbe je da se preduprede eventualna značajnija odstupanja bilo na prihodnoj, bilo na rashodnoj strani, te da se po potrebi blagovremeno reaguje, odnosno da se u hodu koriguju odgovarajuće stavke (rebalans).
Poslednji presek stanja, nakon proteka prvih devet meseci tekuće godine, bi trebalo da pruži i informacije o tome da li su prihodi i rashodi gradske kase dobro planirani. Ukoliko nakon prva tri kvartala primanja i izdaci iznose okvirno oko tri četvrtine od ukupno planiranih, onda se može smatrati da je budžet dobro „skrojen”. Veća odstupanja bi mogla da budu indikator nekih propusta prilikom planiranja i/ili nastanka nekih nepredviđenih okolnosti.
Ono što se iz raspoložive dokumentacije (Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu grada Zrenjanina za 2023. godinu u periodu januar-septembar) može videti, jeste da su prihodi i primanja u posmatranom periodu na nivou od 71,8% od ukupno planiranih za ovu godinu. Može se smatrati da je prihodna strana, za sada, pod kontrolom.
Pri tome, realni prilivi u gradsku kasu (korigovani za prosečnu stopu inflacije) u intervalu januar-septembar ove u poređenju sa istim periodom prethodne godine veći su za 2,64%. Dve najznačajnije (najizdašnije) vrste primanja – porezi na dohodak i imovinu – imaju solidan stepen izvršenja, 69,7% i 71,1%, respektivno. Ipak, na prisustvo stagnacije ukazuje to što je u realnom izrazu u prva tri kvartala naplaćeno tek za 0,4% više poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, dok je po osnovu poreza na imovinu prikupljeno za 6,4% manje sredstava u odnosu na isto razdoblje 2022. godine.
Kada su u pitanju rashodi i izdaci gradskog budžeta u prva tri tromesečja situacija je nešto drugačija: izvršenje iznosi svega 57,1% od ukupno planiranog trošenja. U odnosu na isti period prethodne godine rashodi su u realnom izrazu (deflacionirani su pomoću indeksa potrošačkih cena) bili niži za 14,7%. Pri tome, realno izraženi tekući izdaci su smanjeni za 6,8%, dok je pad kapitalnih rashoda bio drastičniji – čak 64,8%! U okviru tekućih, upada u oči slabo izvršenje (trošenje) u oblasti specijalizovanih usluga i tekućih popravki i održavanja (zgrada, objekata i opreme) od svega 32,3% i 52% u odnosu na plan, respektivno. U domenu izdataka za osnovna (kapitalna) sredstva stepen izvršenja je takođe nizak – oko 26,1% u odnosu na polazne pretpostavke.
Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li su u pitanju određene uštede, knjigovodstveni razlozi (plaćanja za izvedene radove i usluge će uslediti u poslednjem kvartalu) ili se, pak, radi o kašnjenju gradske administracije i povezanih institucija u realizaciji određenih poslova. Sve će izaći na videlo ubrzo, već prilikom izrade završnog računa za 2023. godinu. U potrazi za odgovorima, najsigurniji put biće praćenje tokova novca – u pitanju je nepogrešiva metodologija.
