U početku nisam imao podršku najbližih. Govorili su mi da je opasno i da dobro razmislim u šta se upuštam. Ipak, nisam odustajao, a kada su videli da je to ono što zaista želim, polako su popustili i podržali me – otkriva Nikola
U početku nisam imao podršku najbližih. Govorili su mi da je opasno i da dobro razmislim u šta se upuštam. Ipak, nisam odustajao, a kada su videli da je to ono što zaista želim, polako su popustili i podržali me – otkriva Nikola
Naš sugrađanin Nikola Pešić pre nekoliko godina odlučio je da krene u avanturu i biciklom obiđe Srbiju. Za biciklizam je, kako kaže, zainteresovan od malih nogu, a sada često prelazi i po 100 km dnevno, dok duže ture podrazumevaju da preveze i do 2.000 km, zbog čega svoj hobi naziva profesionalno-rekreativnim bavljenjem biciklizmom.
Nikola kaže da je za početak najvažnija dobra volja i želja za avanturom i da sve ostalo dolazi samo. Za odlazak na put nisu potrebna ulaganja u opremu od nekoliko hiljada evra, a osim novca za hranu, ne mora da bude drugih izdataka.
– Viđao sam ljude koji su vozili stari „poni” bicikl, a umesto bisaga postavili su plastične kante. Siguran sam da su oni imali više želje nego para i da su zbog toga iskoristili ono što nije iziskivalo veći trošak – rekao je Nikola.
Po njegovom mišljenju, cikloturizam je najbolji način da se upozna kultura i narod zemlje koja se obilazi. Ističe da je Srbija zaista prelepa država, i da je na njega najjači utisak ostavila Istočna Srbija – Krupajsko vrelo, Đerdap i Golubac, kao i Bačka. Napominje da je najbolje dočekan u okolini Valjeva, gde su meštani bili vrlo prijateljski raspoloženi, trudili su se da mu pomognu, pozivali ga na ručak i nudili prenoćište.
– U početku nisam imao podršku najbližih. Govorili su mi da je opasno i da dobro razmislim u šta se upuštam. Ipak, nisam odustajao, a kada su videli da je to ono što zaista želim, polako su popustili i podržali me – otkrio nam je Nikola.
U HARMONIJI SA PRIRODOM
Nikola se trudi da ne ide glavnim putevima na kojima je velika gužva. Za njih se odlučuje isključivo kada je to neophodno. Nastoji da što više vozi seoskim i ruralnim predelima, jer je manje vozila, a krajolici su prelepi. Za velike ture nije mu potrebna posebna kondicija, jer na njih odlazi kako bi uživao.
– Duža putovanja su psihički napornija, jer nikada ne znam šta me očekuje. Volim lagane vožnje sa fokusom na daljinu, a ne brzinu, tako da su moje avanture više vremenski nego kondiciono zahtevne – objasnio je Nikola.
Priroda pruža prijatan ambijent za putovanje, ali i za kvalitetan odmor. Nikola spava u šatoru, a voli da kampuje na livadi, pašnjaku, kraj jezera ili reke. Kaže da predveče polako počinje da razgleda okolinu u potrazi za idealnim mestom za prenoćište.
Održavanje higijene je jedan od najvećih problema i od cikloturista zahteva da se snalaze na razne načine. Nikola navodi da je naša zemlja bogata vodom, pa su reke i jezera pogodni za kupanje, a dobro rešenje su i tuševi na kupalištima. Ali, naš sagovornik dodaje da je bilo potrebno vreme da se navikne na nedostatak tople vode.
– Kada idem na nepoznat teren, u bisagama nosim balone sa vodom. Na taj način voda se zagreje i nakon toga je moguće istuširati se, makar na primitivan način. Prilikom planiranja putovanja, uvek postoji tenzija jer krećem u nepoznato. Više od šest meseci pripremao sam se za svoju prvu avanturu. Svakoga dana dopisivao sam po neku stavku na papir, kako ne bih nešto zaboravio. Ali onog dana kada krenem, sve odjednom postane lakše – kazao je ovaj avanturista.
NE KREĆE BEZ FOTOAPARATA
Potrebnu opremu, po prioritetu, raspodelio je na prednji i zadnji deo bicikla. Na paktregeru je čak 30 kg opreme – tu su bisage sa garderobom, hranom, kuhinjskim priborom i opremom za kampovanje, dok su napred, „na oku”, lična dokumenta, novčanik, mobilni telefon i alat.
– Fotografija mi je hobi, pa na avanturu ne krećem bez fotoaparata. U početku sam nosio svašta, za svaki slučaj, ali sam vremenom stekao iskustvo, pa sam prtljag sveo na minimum. Nosim samo stvari koje su mi neophodne za preživljavanje – rekao je Nikola.
Nepredvidivost putovanja je istovremeno čar i opasnost. A nakon prelaska mnogo kilometara, dolazi i do manjih nezgoda koje Nikola ipak uspešno rešava.
– Prošle godine pukao mi je nosač sedišta. Tada sam morao da guram bicikl preko deset kilometara dok nisam pronašao servis. Jedne godine pocepao mi se šator, ali je, na sreću, u blizini bila prodavnica sa kamperskom opremom – rekao je Nikola, i dodao da od delova na ture nosi osnovno, dve rezervne gume i alat za skidanje točka.
Kada se osvrne na putovanja i biciklističko iskustvo, Nikola kaže da je sa vremenom imao sreće. Na putu su ga par puta „uhvatili” kratkotrajni pljuskovi, ali bilo je i upornijih nepogoda.
– Dešavalo se da kiša pada i po više dana, u tim momentima kišna kabanica je obavezna. Jedne godine mi se desilo da je pet dana padala, zato mi je sva oprema bila mokra. To je jedini trenutak kada sam pomislio da odustanem – naglašava Pešić.
PLANIRA NOVE AVANTURE
Od 2014. godine, od kada je rekreativno počeo da se bavi biciklizmom, pa do sada, naš sagovornik išao je na tri višednevne ture. U prvoj turi za 37 dana obišao je celu Srbiju. Put od oko 2.000 kilometara vodio je od Zrenjanina do Subotice, pa sve do Niša i celom Đerdapskom klisurom nazad do početne tačke. Nakon toga odlučio se za avanturu u inostranstvo. Nikola se sa drugovima uputio uz Dunav do Konstance u Rumuniji, a ove godine za deset dana prešao je 451 kilometar po Bačkoj.
– Volim da gledam pozitivno na svet oko sebe. Sve što mi se desi na putu, pa čak i kada je to nešto nepredviđeno, prihvatam kao iskustvo više – kaže Nikola.
Želja našeg sagovornika je da restaurira stari kombi, od njega napravi putujuću kuću, i tako poseti neke dalje destinacije. Mašta i o odlasku vozom do Bara, potom o bicikliranju do Venecije, a voleo bi i da ode i do izvora Dunava u Nemačkoj. Kako kaže, za to mu je potrebna bolja oprema. U svakom slučaju, za buduće avanture energija mu ne manjka, nedostaju samo finansije i slobodno vreme.
