Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesorna Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nema dileme da su turizam i ugostiteljstvo među najvećim žrtvama korona virusa. Nužnost fizičkog distanciranja, zabrana okupljanja u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru i slične preventivne mere uticale su da ugostiteljski objekti, hoteli, turističke agencije i druge povezane delatnosti budu dovedene do „ivice propasti”.
Jesen donosi nove probleme, budući da se očekuje pogoršanje epidemiološke situacije. Već su na snazi određena ograničenja – postoji zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru posle 21 časa, očekivano je da će se ograničiti broj osoba na proslavama (slave, svadbe) i sličnim manifestacijama, što sve zajedno dovodi u pitanje opstanak ugostitelja, hotelijera i drugih iz povezanih delatnosti, kao i radna mesta zaposlenih u tim preduzećima. Država je do sada pružila određenu finansijsku pomoć, ali je izgleda došao trenutak kada bi trebalo osmisliti selektivnije mere podrške koje bi bile usmerene ka najugroženijim sektorima.
Ugostiteljstvo je i te kako ugroženo. Usled izbijanja pandemije u toj delatnosti je u 2020. godini zabeležen drastičan pad ostvarenog prometa u odnosu na prethodnu godinu. U martu je promet (u stalnim cenama) bio manji za 32,3%, aprila je niži za čak 85,1%, maja za 48,8%, a juna za 28,2%.
Situacija nije mnogo bolja ni u turizmu. Tokom prvih sedam meseci (januar-jul) ove godine je u odnosu na isti period prethodne godine ukupan broj turista smanjen čak za 52,3% (sa 2,04 miliona na 975 hiljada). Pri tome, broj stranih turista je manji za 70,2% (sa 972 na 290 hiljada), dok je broj domaćih turista opao za 36% (sa 1,07 miliona na 685 hiljada). Sledi da domaći turisti ne samo da nisu nadomestili manjak inostranih posetilaca, već je i njih manje za više od trećine.
U finansijskom izrazu, tokom perioda januar-jun 2020. godine Srbija je ostvarila za oko 100 miliona evra manji devizni priliv po osnovu pruženih turističkih usluga u odnosu na isti interval 2019. godine. Tokom prvih šest meseci ove godine ostvareno je za 39 miliona evra manje prihoda od pružanja turističkih usluga gostima iz Bosne i Hercegovine, za 6 miliona evra manje iz Hrvatske, za 9 miliona evra iz Crne Gore i za 13 miliona evra iz Slovenije…
Prema podacima iz „Izveštaja o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu” koji publikuje Ministarstvo privrede, 2018. godine je u Srbiji u sektoru „Usluge smeštaja i ishrane” poslovalo ukupno oko 26.500 preduzeća, što je 7,4% od ukupnog broja registrovanih preduzeća u našoj zemlji. Najveći broj firmi koje posluju u turističkoj i ugostiteljskoj delatnosti (njih preko 99%) spada u kategoriju preduzetnika, mikro i malih preduzeća, dok samo četiri kompanije imaju status velikog preduzeća. Ovaj podatak svedoči i o „krhkosti i ranjivosti” ovog sektora.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u sektoru „Usluge smeštaja i ishrane” je tokom drugog kvartala 2020. godine formalno bilo zaposleno oko 83.700 radnika (oko 4% od ukupnog broja). Izneti trendovi, tendencije i perspektive, upućuju na zaključak da bez hitne i dobro odabrane „terapije” (mera za podršku) preduzeća i radna mesta iz ovog sektora neće moći da „prežive” koronu.
