U KOJOJ MERI U NAŠEM GRADU POSLUJU RUSKI I DRUGI STRANI DRŽAVLJANI?
Zanimaju ih IT sektor i uslužne delatnosti
U Zrenjaninu je značajan broj stranaca angažovanih kao fizička radna snaga. Međutim, sve je više onih koji poseduju određeni kapital i otvaraju svoje firme ili radnje.
Dosta njih je iz Rusije. Kako ističe diplomirani ekonomista Vladimir Eremić, jedan od vlasnika porodične knjigovodstvene agencije „Dženeral buk” (General book), Rusi su izuzetno poslovni i kulturni. Dodaje da se jezičke barijere lako prevazilaze.
DOBRI KLIJENTI
– Reč je o mladim i školovanim ljudima koji savršeno govore engleski jezik. U Srbiju i u Zrenjanin uglavnom dolaze kako bi otvorali IT firme, a bave se i uslužnim delatnostima. Sarađujem sa 22 ruska klijenta od kojih četvoro posluje u našem gradu. Troje se bave programiranjem. Devojka, koja nas je prva angažovala, drži salon lepote – rekao je Eremić.
Agencija je saradnju sa njima počela kada se, zbog sukoba u Ukrajini, povećao priliv ruskih državljana. Povezali su se nakon potpisivanja ugovora (novembra 2022) sa Trgovinsko-industrijskom komorom Ruske federacije u Srbiji. Na taj način, postali su članica zvanične ustanove koja je u nadležnosti njihove Vlade i Ambasade. Na tamošnjem sajtu postavili su reklamu.
– Rus kada odluči da dođe kod nas prvo proverava taj sajt kako bi video šta mu se nudi. Neretko traže advokatske i računovodstvene usluge. Najviše su nam u početku pomogli onlajn marketing i društvene mreže. Tada smo počeli da dobijamo i prve mejlove od klijenata. Nekoliko mušterija otvara i restorane, ali u Novom Sadu i Beogradu. Mnogima predlažem da to učine i u Zrenjaninu koji je samo 50, odnosno 70 km udaljen od velikih centara. Zakupnine lokala i nekretnina su u našoj sredini povoljnije nego u prestonici – veli naš sagovornik.
SVE VIŠE LJUDI BIRA SRBIJU
Nova usluga kojom se Agencija bavi, a koja je sve traženija, jeste relokacija. Eremić objašnjava da kada stranac poželi da dođe u našu zemlju, pre svega kontraktira sa našim agentom u Moskvi ili Sankt Peterburgu. On ga upućuje dalje, na Srbiju. Potrebno je da se najavi minimum dve nedelje ranije.
– U saradnji sa agencijom za nekretnine pronalazimo stan određene kvadrature shodno budžetu klijenta. Nakon smeštaja, pomažemo oko dokumentacije i otvaramo firmu. Uvodimo ga polako u delatnost i velika smo mu podrška. Brinemo o tome da plati porez na vreme i da sve bude legalno. Uslugu relokacije za Zrenjanin još nismo imali, ali zato jesmo u Melencima. U ovom selu je oko 40 kuća prodato Rusima. Smatram da je to izuzetno dobro i za naš Grad i za državu – poručuje Eremić.
Izveštaj Policijske uprave Zrenjanin govori da je tokom 2023. godine u našem Gradu boravilo 23.290 stranih državljana. Eremić kaže da pojedinci nameravaju da jednog dana uzmu naše državljanstvo i pasoš. Zato i kupuju nekretnine i žele ovde da nastave život. Jedna od prednosti koja ih čini sigurnim je to što Srbija nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, naglašava Eremić.
KORIST ZA PRIVREDU
U agenciji „Dženeral buk” ističu da je sve veće interesovanje Indijaca.
– Od njih dobijam zahteve putem Fejsbuka. Primetno je i da ima dosta osoba iz Pakistana, Nepala i Bangladeša… Deo njih želi da dođe i radi na gradilištima. Ovdašnji majstori, tesari, varioci otišli su u inostranstvo, a oni koji su ostali veoma su skupi. U državama Bliskog istoka plate su niske, a ljudi koji odatle dolaze ovde mesečno zarade oko 500 evra. Sa druge strane, Indijci nameravaju da otvaraju firme. Jedan od njih, koji mi se obratio, želi da ima Turističku agenciju u Beogradu. Sa Kinezima, trenutno nemamo saradnju, ali nameravamo da je uspostavimo – rekao je Eremić.
O tome koliko stranci doprinose našoj privredi pitali smo dr Dejana Molnara, vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim rečima, zarade troše na lokalnom tržištu što znači da su tražnja i potrošnja veće. Stoga, veli naš sagovornik, podsticajno deluju na poslovnu aktivnost domaćih firmi.
– Dugoročnije posmatrano, moglo bi da se dogodi da se ova populacija dublje integriše i poveže sa zrenjaninskom privredom i tržištem radne snage. To može da dovede do pozitivnih efekata: širenje znanja i veština, povezivanje sa novim tržištima. Naravno, u ovom slučaju je reč o kadrovima koji se bave pružanjem ugostiteljskih i drugih usluga, deluju u kulturnom i kreativnom sektoru, čime se unapređuje ponude, jača konkurencija i donosi nov kvalitet za domaće potrošače – smatra dr Dejan Molnar.
Miroslava Malbaški