Zadrugarstvo i agrar u celini vape za istinskom zaštitom konkurencije, a najviše za razbijanje kartela i monopola koji kroz politiku cena osnovnih agrarnih proizvoda, i proizvoda višeg stepena finalizacije, izvlače novac iz primarne proizvodnje. Druga mera koju bi država morala da povuče jeste pomoć zadrugama u zapošljavanju mladih stručnjaka, čime bi oni stekli šansu da se uhvate u koštac ne samo sa napretkom struke nego i složenim tržišnim poslovanjem. Tek sa takvih, bitno poboljšanih startnih pozicija možemo govoriti o fokusiranju na „nešto što drugi nemaju, a mi smo u tome dobri”, profitnim centrima u agraru, rasterećenju poljoprivrede i okrupnjavanju poseda na ekonomski i socijalno prihvatljiv način.
Ovim rečima je Nandor Vereš, diplomirani inženjer organizacije rada, direktor Zemljoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine, dao svoje viđenje stanja u zadrugarstvu i agraru u celini, na početku tribine „Zadrugarstvo u poljoprivredi – rezultati i perspektive”, održanoj u utorak u Kulturnom centru Zrenjanina.
PUSTOŠENJE SELA
Na složenost problema osvrnuo se i novinar Nikola Božović. On akcenat stavlja na greške agrarne politike koja je dovela do pustošenja sela. Ilustrovao je to primerom Sutjeske, sela u kome je rođen i u kome odlično poznaje aktuelne prilike.
-U Zemljoradničkoj zadruzi „Zelengora” radilo je pre pola veka 150 ljudi i svi su napredovali. Seoska škola imala je 750 učenika, a danas u deset sela sečanjske opštine ima svega 105 đaka prvaka. Nije bolje ni drugde. Kao primere uspešnih zadruga koje vode ljudi sa vizijom boljitka svog zavičaja izdvojio bih „Mrkšićeve salaše”, zadrugu u Novom Itebeju koju vodi Šandor Kerteši, „Agroklek” i ovde prisutne ljude iz Neuzine. Zanimljiv je i put kojim ide „Carska bašta” iz Mužlje: intenzivna proizvodnja povrća, povezivanje sa trgovinom i firmama u istom poslu, koliko znam „od Leskovca do Subotice”. Negativnih primera ima mnogo. Kako, na primer, komentarisati činjenicu da se u Zrenjaninu već sedam godina licitacija državnog zemljišta održavaju krajem zime – rekao je Božović i osvrnuo se i na pokušaj oživljavanja zadrugarstva. Ozbiljan novac izdvojen je za nove i obnovu starih zadruga, ali taj novac nekako zaobilazi Banat.
MUKE „BRANKA GLEĐE”
Diplomirani inženjer Vojin Trkulja, direktor Društvenog poljoprivrednog preduzeća „Branko Gleđa” iz Banatskog Višnjićeva, ukazao je na odbijanje državnih organa da „Gleđi” priznaju status zemljoradničke zadruge, iako su, kako kaže, zadrugari do zemljišta i ostale imovine došli teretnim poslom – kupovinom za „živ novac”.
Svi učesnici ove tribine saglasni su u tome da je poljoprivreda decenijama plaćala cenu očuvanja socijalnog mira, a sada sa strepnjom iščekuje uredbe o subvencioniranju goriva za prolećne radove i subvencije koje se isplaćuju po hektaru zemljišta.
