Zrenjanin je poznat kao grada horova. Neguje i tradiciju duvačkih instrumenata. Punu deceniju njegov brend je Filharmonija, za koju mnogi kažu da je najstarija u zemlji.
Pravi rasadnik talenata je Muzička škola „Josif Marinković”. Iz nje su potekli brojni solisti, operski pevači, dirigenti, profesori. Odnedavno dobila je i najmlađi orkestar sačinjen od đaka tamburaškog odseka: Sofija i Vasilije Kuručev, Lena Grubanov, Isak Rimai, Jovana Ljubojević, Luka Reljin, Vukašin Štopulj, Stevan Vujin i Vuk Blažević.
Predaje im nastavnica Marina Bardek. Ima bogato iskustvo sa ovakvim ansamblima, kao i u pedagoškom radu. Svira prim i bas-prim. Učestvovala je na stručnim skupovima, festivalima i takmičenjima. Njen najveći uspeh su deca koja su nakon školovanja nastavila da se bave ovim instrumentom, osnovala svoje orkestre i produžila da se usavršavaju u polju tamburaške prakse.
Kako je za naš list ispričala profesorka Bardek, sadašnji članovi vrlo brzo su upoznali radost zajedničkog muziciranja. Uprkos brojnim obavezama, vredno vežbaju.
SVI SU DOBRODOŠLI
– Na repertoaru su „Tiho noći”, „Nema lepše devojke”, „Kisel vode”, „Sojčice devojčice”, ali i popularna strana muzika, moderne pesme, filmske numere. Deca biraju ovaj instrument na prvom mestu zbog druženja i pozitivne energije koji vladaju na probama. Pored vežbanja, uvek ima mesta i za zabavu. Ono što posebno vole su nastupi, koncerti i putovanja sa kojih nose nezaboravne uspomene – rekla je Marina Bardek.
Prema njenim rečima, da bi amsambl zvučao autentično neophodno je što pre nabaviti veće orkestarske instrumente. Time bi đaci mogli nesmetano da pređu na sviranje basa, kontre, čela i bas- prima. Njihova važnost uočljiva je pri svakoj izvedbi složenijih aranžmana.
– E – prim je najmanja tambura i uglavnom polazna osnova za učenje. U svakom orkestru stub prestavljaju kontra i bas. Čelo razlaže akorde, dok su primovi i bas-primovi zaduženi za melodije i njihove pratnje. Svi koji žele da sviraju u orkestru mogu da nam se pridruže, bez obzira da li su đaci muzičke škole ili ne – objasnila je naša sagovornica.
TRADICIJA MUZICIRANJA
Ispričala je i kako se ovaj instrument odomaćio na našem podneblju. Preteče današnje tambure nalaze se u istorijskim izvorima već kod starih Slovena, iako je zastupljeno mišljenje kako su je sa Bliskog istoka doneli Turci. Prvobitno se svirala kao solistički instrument za pratnju glasa. Nastanak orkestara na prostorima jugoistočnog Balkana je vezan za prvu polovinu 19. veka.
Veoma slično gudačkim instrumenatima, budimpeštanski graditelji razvijaju porodicu tambura za različite namene. U to vreme, veli profesorka Bardek, u Vojvodini se osnivaju profesionalni tamburaški orkestri. Izvode narodnu muziku. Gostuju i po inostranstvu gde šire značaj i ukazuju na virtuoznost ovog instrumenta.
– Vojvodina kao podneblje gde je pre dva veka svako manje mesto imalo tamburaški sastav, može da se ponosi tradicijom održanja specifičnog žanra i oplemenjivanjem duha naroda koji tu žive. Kroz pesme se dočaravaju vrcav humor, mentalitet i običaji.
Tamburaška izvođačka umetnost je 2021. uvrštena u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zemlje. Akcenat je na orkestarskom muziciranju, jer spada u autentičan deo kulture. Naš prioritet su njeno očuvanje i održanje – ističe profesorka Bardek.
NEDOSTAJU INSTRUMENTI
O važnosti jednog ovakvog sastava govorila je i direktorka Škole Jelena Grbić. Ovaj vid sviranja nije joj nepoznat, jer je pohađala srednju muzičku „Jovan Bandur” (teoretski i odsek tamburice) i bila deo Velikog tamburaškog orkestra Radio televizije Pančeva. Kada se 2013. zaposlila u Muzičkoj školi „Josif Marinković” kao profesorka harfe iznenadila ju je činjenica da u ovoj instituciji postoji samo jedna klasa tambure. Pritom u gradu nije dovoljno razvijeno ovakvo muziciranje.
– Dolaskom profesorke Bardek situacija se znatno popravila. Njene učenike od milošte zovem „Devet tamburaša iz Bečkereka”. Sviraju najmanju tamburu. Međutim, za jedan ozbiljan sastav potrebni su nam i drugi instrumenti. Nažalost nemamo dovoljno sredstava za njihovu kupovinu. Ovim putem molim ljude dobre volje da pomognu idejama, predlozima ili donacijama – rekla je Jelena Grbić.
TALENTOVANA I SVESTRANA
Marina Bardek (1982) rođena je u Sremskoj Mitrovici. Završila je osnovnu i srednju muzičku školu (smer tambura) i svirala u KUD-u i Gradskom orkestru pod rukovodstvom Milenka Bobića. Nakon novosadske Akademije umetnosti (pedagoški smer) radi kao nastavnica u rodnom gradu, potom i u Osnovnoj muzičkoj školi „Petar Konjović” u Bečeju. Osniva prvi školski tamburaški orkestar koji okuplja učenike iz njene klase, i ubrzo drže koncerte po gradovima Vojvodine, ali i šire. Njeni đaci uspešni su na brojnim takmičenjima i festivalima u kategoriji solo tambure. Uporedo osniva „Dembar duo” čiji repertoar obuhvata klasičnu, džez, modernu i izvornu muziku. Svira u ženskom tamburaškom sastavu „La Banda”. Članica je Vojvođanskog mešovitog hora pod dirigentskom palicom maestra Andreja Bursaća.
