Od žetvenih ostataka kukuruzovine i slame i otpada sa farmi krava i pilića u Novoj Crnji uskoro će se proizvoditi ekološki čistiji energenti. U ponedeljak, 24. aprila, u ovoj opštini ozvaničen je početak izgradnje biogasnog postrojenja nemačkog investitora „Vabio”. Proizvedeni biogas tamo će se pretvarati u tečni prirodni gas za koji već postoji kupac u Nemačkoj, istaknuto je na skupu.
U SVETU SE VEĆ INTERESUJU
Kako objašnjava Rafael Fic, direktor kompanije „Vabio teknolodži” (WABIO Technologie GmbH), pogon u Novoj Crnji jedan je od 20 planiranih u Srbiji. Svaki od njih proizvodiće količinu zelenog metana dovoljnu za snabdevanje 15 hiljada domova strujom i grejanjem ili 7.500 automobila gorivom na godišnjem nivou.
Pored toga što će produkovati održiv izvor energije i organsko đubrivo, Fic objašnjava da će fabrike očistiti 25 hiljada tona inače neiskorišćenog otpada iz naše okoline. To doprinosi smanjenju efekta staklene bašte.
– Industrija ne može da se osloni isključivo na vetar i sunce koji su trenutno glavni izvori obnovljive energije jer ako njih nema, proizvodnja staje. Zbog toga je obaveza modernog društva da ima izvor koji je pouzdan da „zelenu” energiju prizvodi 24 časa sedmično – naglašava Fic.
Prema njegovim rečima, već sada se investitori iz sveta interesuju za produkte budućih „Vabio” postrojenja u Srbiji. Ona bi u narednih 20 godina srpskoj ekonomiji trebala da doprinesu sa oko milijardu evra, kao i da zaposle oko 400 ljudi, procenjuje sagovornik iz Nemačke.
PRIHODI IZ IZVOZA U EU
Prema rečima Duška Boškovića, direktora srpskog predstavništva „Vabia”, Nova Crnja će verovatno imati najmodernije postrojenje ovog tipa u Evropi. U njemu će se odvajati i prečišćavati ugljen-dioksid (uklonjenog iz biogasa), pa zatim prodavati na tržištu.
Preostali zeleni metan takođe će se preneti u tečno stanje i izvoziti u zemlje Evropske unije. Na osnovu toga se godišnje očekuje 120 miliona evra prihoda iz izvoza. Mali deo biogasa koristiće za proizvodnju „zelene” električne energije koja će se prodavati „Elektro-privredi Srbije” (EPS).
– Srbija je odlično okruženje za investiranje u biogasna postrojenja zbog prirodnih resursa. Umesto spaljivanja i zaoravanja, otkup žetvenih ostataka doneće poljoprivrednicima dodatan profit od oko 100 evra po hektaru –objašnjava direktor „Vabia” u Srbiji.
Bošković ističe da ova tehnologija može da reši i velike ekološke probleme naše zemlje . Naime, kao sirovina koristiće se organski delovi komunalnog otpada, koji se danas odlaže na deponijama, zatim otpadi sa farmi, mulj od prerade voda, industrijski organski otpad i drugo.
– Proizvodnjom iz biomase može se obezbediti i nezavisnost od uvoznog gasa. Suočeni smo ne samo sa enormnim poskupljenjem energenata, nego i sa mogućim prekidom snabdevanja. To pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost – zaključuje Bošković.
J. Šormaz
DODATNI PRIHOD ZA GAZDINSTVA
Pored prerade žetvenih ostataka, ovaj projekat bi mogao da izmeni strukturu poljoprivredne proizvodnje. To bi dovelo do preporoda regiona u kojima su bioenergane, ističe Miladin Ševarlić, agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
– U područjima koja se navodnjavaju može se organizovati postrna setva za proizvodnju zelene mase za korišćenje u bioenerganama. To podrazumeva bar 40 odsto dodatnog prihoda za gazdinstva – objašnjava Ševarlić.
Kako kaže, u strukturu poljoprivredne proizvodnje mogu se uvesti kulture koje se jednom seju, a više od 20 godina eksploatišu.
– Čičoka, na primer, ima multifunkcionalnu proizvodnju, jer je nadzemni deo daleko produktivniji kada je u pitanju biomasa, nego što je proizvodnja kukuruza. Krtola se može koristiti za proizvodnju alkohola i drugih visokoprofitabilnih proizvoda – ukazuje Ševarlić.
TREĆE OD DVADESET POSTROJENJA
U sledećih pet godina „Vabio” u Srbiji namerava da uloži 400 miliona evra u izgradnju oko 20 biogasnih pogona. Od toga, u šećerani „Sunoko” u Vrbasu po njihovoj tehnologiji već je izgrađeno takvo postrojenje, koje se sada nalazi u procesu puštanja u rad. U Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog.
