Zaposleni u Dnevnoj bolnici Odeljenja psihijatrije 10. oktobra skinuli su mantile. To su učinili kako bi svojim pacijentima pokazali da su isti i da svakome može da se desi da u jednom trenutku poklekne. Na taj način grupnom terapijom tradicionalno su obeležili Dan mentalnog zdravlja. Ove godine poseban akcenat stavljen je na promociju psihičkog zdravlja na radnom mestu.
IZOSTAJE VREME ZA ODMOR
Prema rečima psihijatrice dr Vesele Jašin Laletin, šefice odseka Dnevne bolnice, brz i stresogen način života dovodi do toga da se nakon radnog dana osećamo istrošeno, umorno. Teško zaspimo i još teže ustajemo. Sve se to nagomilava iz dana u dan i dolazi do tzv. izgaranja na poslu.
– Takav način života čovek može da izdrži određeno vreme, ali u jednom trenutku puca. Kada se to dogodi, treba da zapamti da pomoć uvek postoji. Može je potražiti kroz savetodavni razgovor ili prijem kroz dnevnu bolnicu – objašnjava dr Jašin Laletin.
Naša sagovornica ukazuje da se kao posledica izgaranja javljaju i drugi problemi kao što su tahikardija i hipertenzija, te da se pacijenti tek tada javljaju lekaru.
– Nažalost, vreme za odmor sve češće izostaje. Od izuzetne važnosti je da vodimo računa o tome kako se osećamo. Sat vremena posle večere prošetati, otići u pozorište, na koncert ili bavljenje sportom pravi razliku – objašnjava doktorka.
Dodaje da je u Dnevnoj bolnici organizovana radna terapija koja je svakoga dana drugačije osmišljena – crtanje, muzika, vežbe disanja i fizičke kondicije…
VAŽNO JE PREPOZNATI PROBLEM
Dr Jašin Laletin objašnjava da je pandemija korona virusa dovela do povlačenja ljudi u sebe i otuđenja. Smanjena komunikacija i druženja u tom periodu nastavili su se i kasnije. Iz tog razloga, sada je veliki problem usamljenost. Ona je primetnija kod starije populacije, ali se sve više dešava i mladima. Pored toga, izraženija je i zavisnost od modernih tehnologija. Na prvom mestu strah od gubitka mobilnog telefona (nomofobija).
– Najbitnije je da osoba prepozna da ima problem. To može da bude lakše ili teže, ali je uvek potrebna podrška porodice, društva i okoline. Mnoga mentalna stanja se mogu efikasno lečiti sa niskim troškovima, a velikim rezultatima – ističe naša sagovornica.
Sugrađani koji žele da dođu na pregled kod psihijatra moraju ga obaviti preko specijalističke poliklinike uz ambulantni uput.
– Postoje prioritetni pregledi, koji se realizuju u roku od 24 časa, kao i uputi sa rokom od 30 dana. Svesni smo da je muka naterala čoveka da dođe. Zbog toga pacijenta koji je došao na pregled nikada ne vratimo zbog uputa – kaže dr Jašin Laletin.
Kako objašnjava, kroz Dnevnu bolnicu Odeljenja psihijatrije svakoga dana prođe oko 110 pacijenata, a u radu sekcija učestvuje oko 20 ljudi. Prednost ovog vida lečenja je to što se pacijent ne izdvaja iz porodice. U Dnevnoj bolnici provede određeno vreme (dobije terapiju, savetodavni razgovor, psihološku podršku) i nakon toga se vraća svojim obavezama.
– Psihijatrijski pacijenti su osetljivi i veoma privrženi lekarima. Jako je značajno da osećaju da negde pripadaju i da se neko o njima brine. Većina njih živi sama i nema posao – kaže doktorka.
Podseća da mentalni poremećaji često utiču na radnu sposobnost, kao i da pacijentima treba pružiti priliku da se radno rehabilituju.
– Mi im pomognemo da dođu u stanje u kojem bi mogli da rade. Onda se desi da to u društvu niko ne prepozna i ne mogu da se zaposle. Angažovanje bi im mnogo značilo, jer bi dobili satisfakciju i poruku: mi nešto vredimo – zaključuje dr Jašin Laletin.
J. Šormaz
