Zrenjaninu je potrebno više alternativnih mesta za kulturna dešavanja
Na top listama u regionu nedavno se našla pesma „Iznad stvarnosti”. U pitanju je prvi singl gitaristkinje Milice Uzelac – Mizu, Zrenjaninke čiji izraz karakteriše drim pop, rok i ambijentalni zvuk. Mogućnosti muzike počela je da istražuje nakon prvog susreta sa instrumentom u Muzičkoj školi „Josif Marinković”. Kako kaže, tehnika sviranja, koju joj je pružila klasična muzika, pomogla joj je u daljem razvoju.
U srednjoj školi je počela da piše pesme i komponuje. Tokom studija sarađivala je sa mnogim kaver sastavima. Trenutno svira solo električnu gitaru u poznatom beogradskom bendu „Makao”. Prošlog leta nastupila je na „Egzitu” (Exit) sa grupom „Vulana” iz Kalifornije. Prvi autorski projekat realizovala je sa Oli Pop. Njihove pesme predstavljene su u seriji „Žigosani u reketu”. Pored toga, Milica Uzelac piše i muziku za filmove.
Koja je bila nit vodilja za Vaš prvi singl?
– Pesma „Iznad stvarnosti” inspirisana je idejom da sopstveni unutrašnji svet, na neki način, utisnem u realnost. Kroz nju se provlači motiv večnog ciklusa. Njime se iznova vraćam proživljenim scenama i emocijama, smatrajući da je potrebno da ih zaštitim i sačuvam od prolaznosti, makar one postojale u nekim drugim dimenzijama. Pokušavam da prikažem emotivne trenutke koji su imali kraj, ili su bili isključeni iz potencijala da se ostvare u stvarnom svetu. Ne uklapaju se u prihvaćene okvire. Vremenski koncepti prošlosti i budućnosti stapaju se u trajnu sadašnjost. Kako je došlo do saradnje sa splitskim producentima?
– Šime Barbarić prvobitno me je pozvao zbog saradnje sa bendom „Tate Romanova”. U kontaktu smo već duže vreme i slali smo demo skice jedno drugom, dok nije došao i predlog da pesmu „Iznad stvarnosti” izdam za njihovu produkcijsku kuću „Street pulse”. Prihvatila sam izazov. Sarađujemo na relaciji Srbija – Hrvatska. Za finalno snimanje nalazimo se u studiju „Dan Mrak” u Zagrebu, gde zajedno sa producentom Ivanom Božanićem radimo na pesmama. Na koji način Vam je iskustvo koje ste stekli kao članica kaver bendova pomoglo u komponovanju autorske muzike i razvijanju solo karijere?
– Pošto se bavim isključivo muzikom, neophodno je da imam saradnju sa više sastava, posebno u periodu kada sam na početku autorskog stvaralaštva. Radeći sa kaver bendovima stekla sam veliko iskustvo. Svirke i koncerti oslobodili su me treme od javnog nastupa i naučila sam da se prilagodim svakoj situaciji, binskoj opremi i ozvučenju. Takođe, kontakti koje sam stekla kroz rad sa bendovima danas mi mnogo znače, posebno u mom projektu.
Kako izgleda proces nastanka pesme?
– Inspiraciju pronalazim u introspekciji koja je izazvana emotivnim odnosima, bilo da se radi o prijateljskim ili partnerskim relacijama, pa i društvenim fenomenima, koji ostavljaju jak utisak na mene. Nekad je dovoljno da se empatišem sa napisanim scenarijom, naročito kada je reč o filmskoj muzici. Koje su specifičnosti komponovanja muzike za serije i filmove?
– Kada je u pitanju filmska muzika imam potpuno drugačiji pristup, jer dinamičku situaciju formira scenario za koji radim numere. Uživam da osmišljavam instrumentale i u tome mi je dosta pomoglo sviranje klasičnih kompozicija. Do sada sam uradila muziku za ostvarenja „Beneath the houses” i „The man in the venetian mask” u režiji Nevena Rufija. Pesme „Neobjašnjive stvari” i „Meduza”, na kojim sam radila sa Oli Pop, našle su se u seriji „Žigosani u reketu”. Alternativna muzička scena je kod nas slabije zastupljena u medijima, kako to utiče na afirmaciju mladih muzičara?
– Smatram da se kvalitet svakako probije. Postoje alternativni kanali i šansa da se dođe do publike. Ona je prilično podeljena, ali izbor ipak postoji. Mislim da se najviše osvaja kroz svirke uživo i koncerte. Zbog toga nam generalno treba više prostora za nastupe. Razmena energije koja se dešava kada stojim ispred publike za mene je poenta muzike. Nemerljiva je naspram empatije koju ona doživi preko strimovanja kada je paket savršeno upakovan i plasiran. Kako ocenjujete muzičku scenu u našem gradu?
– Zrenjaninu je potrebno više alternativnih mesta za izlaske, organizovanje svirki i kulturnih dešavanja. Omiljeno mesto mi je „Vynil Basic” i često tamo nastupam sa „Makaom”. Imamo puno talentovanih muzičara i umetnika, i volela bih da Zrenjanin obezbedi više prostornih kapaciteta za podršku. Nedostaje mi period „Zelenog zvona” i način na koji je pozorišni klub bogatio naš grad kulturnim sadržajima i podržavao umetnike. Koji su Vam planovi za budućnost?
– Želim da se usavršavam na polju muzike kao autor i da što pre krenem sa nastupima uživo. Trenutno radim na sledećem singlu koji planiram uskoro da izbacim. Cilj mi je da do kraja sledeće godine izdam album.
Jovana Šormaz Foto: Katarina Marčetić i Veljko Lalović
