Poljoprivredna gazdinstva koja proizvode gerbere u Srbiji mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Jedno od njih nalazi se u Mužlji. Porodica Pele ovaj cvet uzgaja već dvadesetak godina. Posao je započeo biološki inženjer Zoltan Pele sa suprugom, a u poslu mu sada pomaže i sin Leonard.
Kako objašnjava, u pitanju je afrički cvet koji raste na preko 1.000 metara nadmorske visine. Za njega se odlučio zbog izazova koji nosi-osetljivost biljke i teška proizvodnja. Sa druge strane, uspešnost garantuje sigurno tržište.
– U pitanju je vrsta koja je jako tražena. U prirodnom okruženju dobija maksimalno sunca i zbog toga mu visoka temperatura u našim predelima nije problem. Međutim, izazov su mikroklima i vazdušna vlaga – kaže Zoltan.
PRILAGOĐAVANJE USLOVA
Prema rečima našeg sagovornika, u održavanju kvalitetne vazdušne vlage pomažu raspršivači, kao i automatizovani sistem zalivanja. Kako bi postigla zadovoljavajući kvalitet vode, porodica Pele odlučila je da postavi sistem za prečišćavanje i na taj način zadovolji parametre adekvatne za uzgajanje gerbera.
– Podzemne vode u Vojvodini sadrže minerale koji su štetni za biljku, pre svega je to visok nivo natrijuma. To je jedan od razloga zbog kojih koristimo kamenu vunu. Ona ne zadržava natrijum u sebi. Takođe, sprečava da se biljka previše zalije, jer ne zadržava višak vode – objašnjava Zoltan Pele.
Za kamenu vunu kao nosioca biljke odlučili su se prateći trendove zapadne Evrope, pre svega Holandije. Razlika između nje i one koja se koristi za izolaciju jeste to što kamena vuna za cveće upija vodu i pravi se od organskog materijala tako što se iz zagrejanog kamena izvlače vlakna.
– U naprednim državama u poljoprivredi se radi popravka strukture zemlje uoravanjem kamene vune. Zemljištu koje je njome tretirano može da se popravi kvalitet, pogotovo kada je masno kao u Banatu – ističe Zoltan.
Međutim, nakon proizvodnje, cvećari u Zrenjaninu imaju problem sa odlaganjem kamene vune, jer na deponiji ne žele da je prime.
– Dok je na drugim mestima kupuju i koriste u poljoprivredi, nas su uputili da zatražimo dozvolu za odlaganje kancerogenog otpada – kaže naš sagovornik.
CENI SE DOMAĆE
Prema rečima Leonarda Pelea, u proizvodnji gerbera na našim prostorima veliki je izazov i adekvatna zaštita biljke. Zbog nedostatka literature na srpskom jeziku, oslanjaju se na knjige objavljene na stranim jezicima i informacije koje pronađu na internetu.
– Tražili smo savete od nekoliko firmi, ali nisu imali stručnjake iz ove oblasti. O novim načinima zaštite koji se koriste u svetu nemamo sve informacije. Iskustva razmenjujemo sa proizvođačima u Srbiji – objašnjava Leonard.
Dodaje da su u cilju unapređenja posla posećivali razne izložbe u Holandiji i Nemačkoj.
– Tamo smo se upoznali sa novim tehnologijama i načinima proizvodnje. Nešto smo primenili i kod nas, tako da uvozimo tehnologiju kad imamo priliku – ističe Leonard.
Kako kaže, zbog svakodnevnog uvoza, na tržištu je jaka konkurencija. Jeftinija radna snaga i dozvoljeno korišćenje preparata koji su kod nas zabranjeni, omogućuju uvoz robe iz Turske po damping cenama. Holandija je konkurent sa ozbiljnom tehnologijom, a tu je i Mađarska koja gerbere gaji pored termalnih bušotina. Ipak, vlasnici cvećara imaju poverenja u domaću proizvodnju.
– Naša roba je kvalitetna i sveže ubrana, zbog čega cvetovi traju duže od uvoznih. Snabdevamo nekoliko većih cvećara u gradu i okolini, a gerbere šaljemo i za Novi Sad i Beograd. U letnjem periodu u jednoj nedelji oberemo i preko 5.000 cvetova, dok zimi toliko proizvedemo za mesec dana – kaže Leonard.
Ističe da im je želja da dalje unapređuju proizvodnju kako bi održali tržište i dalje se širili.
– Postoje subvencije za mlade, ali za njih ne mogu da konkurišem jer su uglavnom usmerene na proizvođače u ruralnim sredinama. Zbog toga ćemo planove morati da realizujemo sami. U narednom periodu želimo da sagradimo još dva plastenika i modernizujemo proizvodnju – zaključuje Leonard Pele.
