Kašalj koji traje dve nedelje i duže, češće noću, javlja se u napadima, a ponekad dovodi i do zacenjivanja, može ukazati da je reč o veoma zaraznom oboljenju pertusis – poznatom kao veliki kašalj. On je slabo bio prisutan prethodnih decenija, ali se vratio „na velika vrata” kada je opao procenat cepljene dece. Tome je doprineo antivakcinalni pokret koji je ojačao tokom pandemije korone.
BOLEST SE LAKO ŠIRI
Do sada je veliki kašalj zvanično zabeležen u većem delu Vojvodinu, mada još uvek ne u Srednjem Banatu (prošle godine je u našem okrugu registrovan jedan laboratorijski potvrđen slučaj). Epidemija je proglašena u Beogradu i Južnobačkom okrugu, a potvrđenih slučajeva ima i u Severnoj Bačkoj i Južnom Banatu. Bolest se širi i u susednim zemljama – hrvatski lekari su u decembru saopštili da imaju najviše zaraženih u poslednjih 40 godina.
Prema rečima epidemiološkinje zrenjaninskog Zavoda za javno zdravlje dr Svetlane Popov, uzročnik velikog kašlja je bakterija Bordetella pertussis. Klinička slika obuhvata tri stadijuma.
– Prvi podseća na prehladu. Javljaju se curenje iz nosa i kijavica sa povremenim i kratkotrajnim napadima kašlja. U drugom stadijumu kreće uporni kašalj, sa napadima, praćen zacenjivanjem i povraćanjem lepljivog ispljuvka. Treći je stadijum oporavka. Karakteristična klinička slika javlja se kod nevakcinisane dece najmlađeg uzrasta – objašnjava naša sagovornica.
Predočava da se infekcija prenosi direktnim kontaktom (kapljičnim putem), a ređe preko sveže kontaminiranih predmeta.
– Veliki kašalj se lako širi od zaraženog na osetljive porodične kontakte. Oboleli je najzarazniji tokom prvog stadijuma i dve nedelje od početka kašlja. Rana primena antibiotika može smanjiti trajanje bolesti i zaraznost, koja kod lečenih pacijenata traje najviše pet dana – navodi epidemiološkinja.
Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje „Batut”, u Srbiji je do 7. januara veliki kašalj potvrđen kod 1.020 osoba. Najviše zaraženih je među decom od 10 do 15 godina, kao i među bebama, koje su i najugroženije jer nisu mogle primiti celokupnu zaštitu.
Naime, Pravilnik o imunizaciji nalaže primarnu vakcinaciju odojčadi sa tri doze (od drugog do šestog meseca). Revakcinacija sledi u drugoj godini, odnosno pre upisa u prvi razred, podseća dr Svetlana Popov. Ističe da je obuhvat imunizacijom od 95 odsto najefektivnija mera individualne, ali i kolektivne zaštite dece.
NOVČANE KAZNE ZA IZBEGAVANjE VAKCINE
Međutim, taj broj je pao u poslednjih nekoliko godina, potvrđuje za agenciju Beta epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravlje Nebojša Bohucki.
– Zbog antivaksera imamo decu koja uopšte nisu vakcinisana što je dovelo do toga da ne postoji kolektivni imunitet. U prošlosti je obuhvat vakcinacije bio i više od 95 odsto i nije bilo zabeleženog obolevanja od velikog kašlja među decom – naveo je Bohucki.
Prema rečima doktorke Popov, u Srednjem Banatu je u 2022. godini preko 95 procenata planirane populacije bilo vakcinisano i revakcinisano. Međutim, podaci Doma zdravlja za prošlu godinu pokazuju da je u Gradu Zrenjaninu primarno cepljenje sprovedeno kod 93 odsto, a revakcinacija kod 92 odsto dece. U ovoj ustanovi navode da se od 2020. beleži blagi pad procenta imunizovanih. Ipak, ističu da je prošlogodišnji opseg relativno zadovoljavajući.
Roditelje koji su odbili poziv na vakcinaciju protiv velikog kašlja Dom zdravlja prijavljuje sanitarnoj inspekciji, koja zatim podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Prošle godine bilo je 15 takvih zahteva, prethodne 16, a 2021. šest, navode za „Zrenjanin” u Prekršajnom sudu. U poslednje tri godine doneli su ukupno 16 osuđujućih presuda zbog odbijanja navedene vakcine. U četvrtini slučajeva izrečene su novčane kazne od 5.000 dinara, četvrtina osuđenih je platila 30.000 dinara, tri puta je izrečena kazna od po 50.000, dva puta od po 10.000 i jednom od 20.000 dinara. U dve presude izrečene su opomene. Sa druge strane, doneto je 18 oslobađajućih presuda.
Novčano kažnjavanje zbog nepoštovanja propisa o vakcinaciji dece nije bila tako česta praksa u drugim gradovima, što je „gledanje korz prste” za kršenje zakona, izveštava portal „Juronjuz”. Njihovi podaci pokazuju da je u prvoj polovini prošle godine većina takvih predmeta pred novosadskim Prekršajnim sudom rešena obustavljanjem zbog zastarelosti, a da su donete samo tri osuđujuće presude – od čega samo jedna novčana kazna. Prekršajni sud u Kragujevcu za dve i po godine nije izrekao nijednu novčanu kaznu roditeljima koji nisu vakcinisali decu, a primio je 198 zahteva za pokretanje postupka, navodi „Juronjuz”.
M. Maričić
IMUNITET TRAJE 6–10 GODINA
Značajan broj zaraženih je kompletno vakcinisan u skladu sa uzrastom. To ne treba da čudi jer vakcina sprečava oboljevanje za šest do 10 godina, a nakon toga više ne, izjavila je za „Vreme” Ivana Begović Lazarević iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje. Epidemiolog Zoran Radovanović objasnio je da je zaražavanje odraslih neminovnost, ali da je važno da se zaštite odojčad i mala deca, jer među njima infekcija može da se završi fatalno.
