Zrenjaninac Milenko Topalov, vlasnik firme za reverzibilni inženjering „Repromint”, rekorder je u Ginisovoj knjizi rekorda u kategoriji replike minijaturnog novčića. Njegova kovanica veličine je 2,73 milimetara, i manja je od vrha šibice. Detalji na njoj mogu se videti samo uz pomoć lupe. Do svetskog rekorda stigao je nakon dugogodišnjeg rada na patentiranju sprave za izradu kovanica.
VELIKA JE STVAR NAPRAVITI NEŠTO MALO
Naš sugrađanin pratio je inovacije. Švajcarska je 2020. izdala najmanji komemorativni novčić sa likom Anštajna. Bila je to kovanica od 2,96 milimetara, teška je 0,063 grama, koja se prodavala sa posebnom lupom, da vlasnici mogu da vide poznatog fizičara koji se na njima nalazi. Taj potez ga je oduševio, ali mu je dao i ideju. Video je podatke, naročito mere te kovanice i rekao sebi „pa ja mogu da iskujem i manji novčić”. Odlučio je da proba. I uspeo iz prve.
– Znao sam da mogu da napravim nešto malo. Odlučio sam to da pokažem, kao pojedinac koji je godinama u poslu proizvodnje kovanog novca – kaže Topalov.
Poslao je fotografije i podatke za Ginisa, ali su mu organizatori odgovorili da ne mogu da mu priznaju rekord za novčić od 2,5 milimetara. Vele da ne predstavlja zvaničnu valutu niti, je napravljen u kovnici zemlje, već je konkurisao kao pojedinac. Predložili su mu da napravi repliku. Stvorio je novi novčić, veličine 2,73 milimetra. Ostalo je istorija.
– Već treću godinu sam bez oborenog rekorda. Niko nije ispred mene. Dokazao sam da može da se načini novčić manji od švajcarskog. Iskreno, najmanji problem mi je bio da napravim minijaturu. Najviše energije i vremena trebalo je za proceduru Ginisovog rekorda. Morao sam da dokumentujem i snimim celokupan proces, od alata koji koristim, do procesa kovanja. Jedva sam našao firmu koja će novčić da izmeri i izda sertifikat – objašnjava zrenjaninski preduzetnik.
DUG PUT DO PATENTA
Naš sugrađanin, koji sarađuje sa zlatarama, nije se libio da dane provodi u eksperimentisanju. Jedna od dečijih igračaka njegovog sina, ruter za graviranje, poslužila mu je za ideju kako da unapredi osnovni model mašine za kovanje novca.
– Bavim se i patentima. Razvio sam mašinu za glodanje reljefnih površina. To je u osnovi mašina za graviranje, odnosno proizvodnju alata za kovanje novca. Izložio sam prototip mašine na sajmu časovničarstva i zlatarstva u Novom Sadu. Sin je bio sa mnom na štandu i videli smo da postoji interesovanje.
Javio nam se potencijalni kupac iz inostranstva, koji se bavi kovanjem, a ima zainteresovanih i kod nas. Uradili smo probna graviranja, da se vidi rezultat. To su skupe mašine. Videćemo kako stvari stoje i gde će me to odvesti – priča naš sagovornik.
Otkriva nam da je u svetu novca godinama bila u upotrebi mehanička reducir mašina, patentirana u 19. veku. Njena jedina mana bila je što je radila bez greške.
– Glavna stvar kod moje verzije mašine za reljefno graviranje je softver. Ja sam osnovnu verziju te reducir mašine redizajnirao i digitalizovao. Da bi zadovoljio kriterijume za patentiranje prototipa morao sam da ispunim uslove, da je patent nešto novo, inovativno i industrijski primenjivo. Iako sam to ispunio, moram da primetim da kod nas nema dovoljno podsticaja za inovatore. Postoji niz otežavajućih okolnosti, počev od godina, do veličine firme. U programima za podsticanje inovacija, neki su učesnici diskriminisani. Mislim da te uslove treba relaksirati i podsticati ljude da se više bave inovacijama – primećuje ovaj sposobni sugrađanin.
NIŠTA BEZ ALATA
Tri godine trajala je procedura da vredni Zrenjaninac zaštiti svoj patent. Trebalo je merenja, dokumenata, papirologije, pre nego što je zaštitio svoja prava. Iza njega su stali višedecenijsko iskustvo i porodična tradicija, koja se kod Topalovih prenosi s kolena na koleno.
– Nema škole za izradu kovanica, to je svuda dobro čuvana tajna. U tom smislu i ja sam samouk, ali sam osnove stekao tokom školovanja i od oca. Tehnikom sam se, zapravo, zarazio kada me je otac kao dečaka odveo u interaktivni muzej u Minhenu. Bilo je to za mene otkriće jednog inspirativnog sveta, koji i dan danas pamtim. Tamo sam odveo i svog sina, da se tradicija nastavi – objašnjava Topalov.
On koristi dve tehnologije, koje se tiču proizvodnje alata za kovanje novca i po tome je jedinstven. Od jedne živi godinama. Proizvodi za zlatare sve što im treba od kovanica.
– Kako stvari stoje, sada sam vlasnik dve tehnologije i od jedne živim već dve decenije. Ona me je dovela do Ginisovog rekorda. Inače, proizvodim za zlatare, srebrnjake i zlatnike, to mi je osnovni posao. Ali način na koji pravim alate je nešto što je samo moje, što držim za sebe i komercijalizujem. I dalje imam kupce koji ne veruju da sam to sve sam napravio – kaže na kraju razgovora, kroz smeh, Milenko Topalov.
