Sa nepunih pet godina Vojin Medarević je krenuo na plivanje, već na prvim treninzima pokazalo se da je taletnovan, ali je brzo prešao na fudbal. Trenirao je u „Bambijevoj” školi fudbala. Kao vrlo visok dečak, nije se najbolje snalazio u igri sa mnogo nižim i pokretljivijim dečacima.
Pokušao je i sa rukometom, što je razumljivo za đaka OŠ „Đura Jakšić”, a i Vojinov otac Stevan je nekada igrao rukomet. Radio je sa trenerima Zoltanom Ivanicom, Goranom Pekezom i Igorom Jakšićem.
Kao dvanaestogodišnjak počeo sam da treniram košarku u klubu Zrenjaninac kod Roberta Boljoša i Mihajla Papića. Najveći uspeh generacije 2002. godište je osvajanje prvenstva Vojvodine u sezoni 2017/2018. godine. Nakon toga počeli su da mi se javljaju mnogi klubovi sa željom da me angažuju, pa sam postao član novosadskog kluba Sportvrld čiji je vlasnik i glavni trener Miroslav Miki Anđelov, inače rođeni Zrenjaninac – priča Vojin Medarević.
Kao član te ekipe Vojin se plasirao u Kadetsku ligu Srbije i vrlo brzo je postao lider tima. Roditelji su ga tri puta nedeljno vozili u Novi Sad na treninge, a ostalim danima radio je sa igračima Proletera u Zrenjaninu kod trenera Zorana Bajina. Na utakmicama sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Megom, Slogom, Radničkim iz Kragujevca pokazao je raskošan talenat, pa su ga selektori pozvali na konrolne treninge reprezentacije Srbije za dečake 2001. i 2002. godište.
– Juna prošle godine otišao sam na probu u KK Dinamik, a mesec dana kasnije postao sam član tog tima. To je značilo i napuštanje porodičnog doma i redovnog školovanja, odlazak od roditelja i mlađeg brata. Došao sam u veliki grad, u novu sredinu. Sve sam to prihvatio i prvog dana vredno treniram – kaže mladi košarkaš.
Vojin Medarević je visok 204 cm, ima raspon ruku 206 cm, pa je u odbrani i napadu nerešiva enigma za rivale. Završio je OŠ „Đura Jakšić” kao nosilac Vukove diplome. Upisao je Zrenjaninsku gimnaziju, prirodno matematički smer. Prva dva razreda završio je sa prosekom 5,00, a zbog odlaska u Beograd, sada vanredno pohađa Zrenjaninsku gimnaziju. Idoli su mu Nemanja Bjelica od naših, a Pol George od stranih košarkaša.
– San mi je da odem na studije u Ameriku. Po završetku koledža videću u kom smeru će dalje ići moja karijera – završio je Vojin Medarević.
