Piše:dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Srbija postaje sve atraktivnija destinacija za ulaganja sa Dalekog istoka. O tome govori i podatak da su samo u toku poslednje dve godine (2022-2023) strane direktne investicije iz Kine iznosile više od 2,7 milijardi evra. U Zrenjaninu se realizuje jedan od najvećih kineskih projekata u Evropi. U pitanju je fabrika za proizvodnju automobilskih guma „Linglong International Europe d.o.o.”. Godinama je ovo preduzeće predmet brojnih kontroverzi i to ne samo kada je u pitanju zaštita životne sredine, već i u drugim sferama. Mnoge danas zanima dokle se stiglo sa gradnjom ovog postrojenja, kada počinje potpuna proizvodnja i u kojoj meri će sve to uticati na lokalnu privredu i život ljudi u gradu.
„Linglong” je sa našom državom pre četiri godine sklopio ugovor o dodeli podsticajnih sredstava u iznosu od blizu 76 miliona evra (predviđena je isplata u sedam tranši do 2026.). Pre toga, marta 2019, Srbija je ovoj firmi dodelila zemljište (bez naknade) površine 97 hektara, čija je procenjena tržišna vrednost iznosila oko 7,67 mil. evra. Kao korisnik državne pomoći, preduzeće se obavezalo na ispunjenje određenih uslova, među kojima su najvažniji da: uloži najmanje 800 miliona evra do kraja 2025. godine, zaposli najmanje 1.200 radnika na neodređeno vreme do kraja 2024. (i da taj broj ne smanjuje u narednih 5 godina) održava određeni nivo zarada itd.
Ono što se može zaključiti na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja, koji se nalaze na sajtu Agencije za privredne registre (APR), jeste da je „Linglong” počeo sa proizvodnjom i plasmanom guma. U toku 2023. prvi put se u bilansu uspeha evidentiraju prihodi od prodaje proizvoda na inostranom tržištu u iznosu od oko 26 miliona evra. Tokom poslednje tri godine nastavljen je rast broja zaposlenih, što je u skladu sa dinamikom investiranja. Prosečan broj radnika je sa 140 u 2020, povećan na 1.176 u 2023. godini.
Ukupna vrednost do sada uložene imovine je na kraju 2023. iznosila oko 1,37 milijardi evra, od čega se najviše odnosi na nekretnine, postrojenja i opremu (1,27 mlrd. evra). Sopstvena sredstva (osnovni kapital i rezerve) iznose 503 miliona evra i u strukturi izvora finansiranja učestvuju sa nešto više od jedne trećine (36,6%). To znači da se veći deo (58,5%) poslovanja zasniva na pozajmljenim (tuđim) sredstvima. U pitanju su dugoročne i kratkoročne obaveze od oko 800 mil. evra. Što se tiče dugoročnih, u pitanju su tri zajma od ostalih povezanih lica u inostranstvu u ukupnom iznosu od 374 miliona evra. Pri tome, preduzeće se samo u toku prošle godine dugoročno zadužilo za dodatnih 197 miliona evra, čime je ova vrsta duga više nego duplirana u odnosu na 2022. Kratkoročne obaveze su na kraju 2023. iznosile oko 433 miliona evra i bile su gotovo 10 puta veće nego godinu dana ranije. Najveći deo kratkoročnih dugovanja se odnosi na obaveze iz poslovanja, pri čemu se izdvajaju one prema dobavljačima u zemlji (217 mil. evra) i iz inostranstva (108 mil. evra), kao i prema povezanim licima u inostranstvu (68 mil. evra). Pored ovoga, u toku 2023. godine je uzet i jedan kratkoročni zajam od povezanog pravnog lica u inostranstvu u iznosu od 30 miliona evra. Deluje da se kineski gigant u Banatu zahuktao – samo da finansijski efekti budu što veći, a ekološki što manji.
