Mamina „Bagat” šivaća mašina bila joj je omiljena igračka u Srpskom Itebeju pre četiri, pet decenija. Međutim, nije ni pomišljala da će joj ona postati pratilac u poslu. Priča Jasmine Mrkojević (56), krojačice iz Tržnog centra „Bagljaš”, po mnogo čemu je poučna.
– Posle osnovne, završila sam Srednju poljoprivrednu školu. Bilo je nekih obećanja da ću dobiti posao u struci u Srpskom Itebeju, što se nije dogodilo. Pred kraj prošlog veka zaposlenje se nije moglo birati. Radila sam u trgovini, a ono za šta sam se stručno osposobljavala bilo je sve dalje od mene – započinje kazivanje Jasmina u njenoj krojačkoj radionici „Zakrpica krpica”.
Veli da je, nakon svih praznika manje posla, ali razgovor se često prekida zbog prijema novih jakni, pantalona, i drugih odevnih predmeta na kojima valja izvršiti intervenciju: skraćivanja, sužavanja, rubljenja, zamene rajfešlusa…
– Život vas sve nauči. To potvrđuje i moje iskustvo. Pre 24 godine krenula sam u nešto za mene sasvim novo. Zaposlila sam se u Kompaniji „Dragić” kao pomoći radnik u razvoju. Tu su se pripremali i obilikovali uzorci za šivenje. O tome sam malo znala. Na svu sreću inženjerka Zora i sjajna krojačica Smiljka Milivojević, koja nije više među nama, uvele su me u tajne ovog kreativnog i zanimljivog zanata – nastavlja naša sagovornica.
Sticajem raznih okolnosti, kompanija je doživela brojne probleme, koji su uzrokovali gubitak radnog mesta. U tim trenucima dešava se prekretnica u Jasmininom životu. Odlučila je da posao koji je zavolela nastavi da radi.
– Sa puno elana, i daleko većim iskustvom prionula sam na posao u fabrici „Meler”. Počela sam kao šivač, ali su mi ubrzo rukovodioci dodeljivali odgovornije zadatke. Bila sam kontrolor, trakovođa i šef proizvodnje. Dosta se radilo i bila sam izuzetno posvećena poslu. Ipak, nije stizala adekvatna materijalna nagrada, te sam na svoju incijativu napustila ovaj posao. Nosila sam se mišlju da možda i zauvek odustanem od krojačkog stola i šivaće mašine – iskreno nam priča Jasmina Mrkojević.
– U šetnji sa suprugom Stevanom u Tržnom centru na „Bagljašu” zapazila sam na jednom lokalu obaveštenje da se izdaje. Tog trenutka mi je nešto „kliknulo”. Sačuvali smo kontakt telefon. Uskoro smo doneli odluku da prostor uzmemo u zakup. Dan 11. mart 2016. predstavlja zvanični početak rada „Zakrpice krpice”.
Nisam se pokajala, mada je bilo potrebno puno rada i upornosti da se ova „zanatska priča na iglu” razradi – seća se ova vrsna krojačica. Jasmina veli da je, za početak, ponela od kuće desetak ličnih stvari kako bi ih prepravila.
– Tako je sve počelo. U proteklim godinama povremeno sam morala da angažujem radnice. Čak mi i suprug pomaže kako bih ispoštovala sve zahteve mušterija, a koji su u jesenjem i zimskom periodu dosta povećani. Naravno, sve je pratilo i stalno opremanje radionice u kojoj se danas nalazi: šest različitih šivaćih mašina, veliki krojački sto i brojni potrošni materijali (cibzari, kalemovi konca, papučice, drikeri, dugmadi…). Moja „Zakrpica krpica” pomogne svakome ko ima potrebe za ovakvim uslugama – zaključuje Jasmina.
Život ju je osokolio, a „Zrenjanin” joj želi da joj naredna, jubilarna godina u krojačkom poslu bude još uspešnija.
Tekst i foto: Nikola Božović
TARIFE PRISTUPAČNE
Cene u ovoj krojačkoj radnji su raznovrsne. Prilagođene su džepu mušterija. Razne vrste popravki, prekrajanja, skraćivanja i drugih usluga mogu se obaviti od 300 do 1.000 dinara, dok su oni složeniji zahvati i skuplji. Zanimljivo je da mušterije sve češće prepravljaju i potpuno novu gardarobu, kako bi bile više u trendu.
