Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Građani Srbije, pa i Zrenjanina, su se ovih dana našli u čudu kada su ugledali iznose na januarskim računima za grejanje. To je rezultat suočavanja sa onim što je, po svemu sudeći, bilo neminovno i što je ljude širom Evrope zadesilo još tokom prethodne zime.
Javno-komunalno preduzeće „Gradska toplana Zrenjanin” obavlja delatnost distribucije toplotne energije domaćinstvima i preduzećima (poslovnim potrošačima) na području Zrenjanina. Toplotnu energiju proizvodi u svojoj kotlarnici, a kao osnovna sirovina koristi se prirodni gas koji se kupuje od „Srbijagasa”.
Prihodi „Toplane” gotovo u celosti potiču od prodaje toplotne energije građanima i poslovnim potrošačima. Glavni inputi za proizvodnju su prirodni gas (na koji otpada više od 50% ukupnih izdataka) i električna energija (oko 25% ukupnih rashoda). Činjenica da su od oktobra 2022. godine osnovne sirovine poskupele u većem procentu (gas za oko 38% i struja za blizu 26%) nego prodajna cena toplotne energije (rast od 15%) dovoljno govori o tome koliko je finansijski položaj „Toplane” složen i nezavidan. Kako bi se izbeglo generisanje gubitaka, preduzeće je bilo prinuđeno da poveća svoje prihode, a to znači porast cene toplotne energije. Njenom prodajom po starim cenama ne bi mogli da se pokriju uvećani troškovi poslovanja i preduzeće bi bilo osuđeno na propast.
Pri tome, kao da se gubi iz vida i notorna istina da se do iznosa na računu dolazi tako što se pomnože utrošena količina toplotne energije i njena jedinična cena. Računi su nam viši ne samo zbog toga što su poskupeli struja i gas, već i zato što smo se u toku januara više grejali jer je bilo hladnije. Prosečna temperatura u prvom mesecu 2024. je bila 2,54 ºC, dok je tokom poslednjeg kvartala 2023. bilo znatno toplije – u oktobru 15,06 ºC, u novembru 7,45 ºC i u decembru 4,74 ºC. Januara je korisnicima u proseku isporučeno za oko 28% više energije, a usled toga je i „Toplana” morala da potroši za 220.000 kubnih metara gasa više nego u decembru, a to neko mora da plati.
Građanima može delovati da ih potencijalni gubici „Gradske toplane” naročito i ne dotiču i da je to problem samog preduzeća i njegovog rukovodstva ili pak Grada kao osnivača. Međutim, važno je da razumemo da nije tako. Nizak račun za grejanje ne znači da punu cenu nismo platili, već samo da smo to učinili na drugi način. Gubitke uvek neko mora da pokrije. Pretpostavimo da to uradi Grad tako što „Toplani” isplaćuje subvencije iz budžeta. Međutim, u lokalnoj kasi se takođe nalazi novac građana, prikupljen od poreza i drugih nameta. Očito „besplatan ručak” ne postoji, pitanje je samo na kojoj blagajni ćemo ga plaćati.
Ako troškovi proizvodnje toplotne energije rastu, to mora da se prelije na krajnje potrošače. Pitanje je samo da li direktno (kroz uvećane račune) ili indirektno. Jedini način da se grejanje zaista manje plaća je racionalnija potrošnja. Ako na cenu gasa i struje ne može da se utiče, onda se svakako može delovati na planu unapređenja energetske efikasnosti zgrada (ugradnja kvalitetne stolarije, izolacija objekata) i smanjenja količine utrošene toplotne energije, što se može postići i upotrebom tzv. delitelja toplote.
