Dobitak za sport i region, vetar u jedra za „Proleter”
Bili smo deset puta prvak države uz dva odlična nastupa u kupu evropskih šampiona. „Proleter” sada ne brine za budućnost – kaže predsednik Rvačkog saveza Srbije
Proslavljeni zrenjaninski sportista i aktuelni predsednik Rvačkog saveza Srbije Željko Trajković ovu drevnu veštinu zavoleo je zahvaljujući Branislavu Piperskom, koji je bio prvi trener pionirske škole „Proleter”. Željkova borba na strunjačama i u životu nije bila laka, ali je ugled u svetskoj organizaciji vrlo brzo stekao, što potvrđuje i odličan odziv na Kvalifikacionom olimpijskom turniru, održanom od 15. do 17. aprila u Zrenjaninu, gde su se okupili najbolji seniori Evrope.
Bili ste glavni organizator turnira. Koliko je teško organizovati manifestaciju na ovako visokom nivou?
Svih ovih godina moji saradnici i ja smo uigrana ekipa. Posle četiri kvalitetna takmičenja održana u Zrenjaninu, uspeli smo da napravimo prestižni turnir. Grad Zrenjanin ima odlične ljudske resurse. Sportske hale u gradu zadovoljavaju sve kriterijume. Ljudi zaposleni u Javnoj ustanovi „Sportski objekti” veoma su iskusni u svom poslu i to omogućava da se, uz dobro koordinisanje, sprovede organizacija na visokom nivou. Međutim, bilo je i problema.
Na šta konkretno mislite?
Prvenstveni problem Zrenjanina jeste nedovoljan smeštajni kapacitet. Imamo dva hotela koja zadovoljavaju kriterijume Svetske rvačke federacije. Ona naime predviđa da to budu hoteli najvišeg ranga. Morali smo dobar deo gostiju da transportujemo za Novi Sad, gde su bili smešteni u četiri hotela. Mali problem je predstavljao transport, zbog radova na putevima u Novom Sadu, što im je otežavalo dolazak. Dobrom organizacijom satnice takmičenja, uspeli smo da premostimo prepreke. Sve je išlo u minut, ništa nije kasnilo. Nikakve primedbe po tom pitanju nismo imali. Naprotiv, dobili smo sve pohvale od Svetske rvačke federacije, što mali broj organizatora dobija. Smatram da smo na dostojan način reprezentovali grad, naš sport, savez i našu zemlju. Baviti se takvom organizacijom velika je odgovornost. Ukoliko nešto krene po zlu, svi bi zapamtili Zrenjanin po nečem lošem. Moji saradnici i ja imamo tu odgovornost. Trudili smo se da turnir napravimo na najbolji mogući način.
Kako se to odrazilo na rvački sport u gradu?
Rvanje je vratilo popularnost, prvenstveno, među mladim polaznicima. Imamo dobru pionirsku školu. Grad Zrenjanin je organizacijom ovog takmičenja dobio marketinšku i finansijsku potporu. Ovde je na prethodna četiri takmičenja dolazilo između sedamsto i hiljadu učesnika, sa kojima obično idu roditelji i prijatelji da ih bodre. Svaki krevet u Zrenjaninu je tokom ovog takmičenje bio izdat. Tražio se krevet više i mislim da će čitaoci uvideti šta to znači za budžet Zrenjanina. Najbolje o tome mogu da posvedoče restorani i kafići koji su bili puni. U tome se ogleda ekonomski momenat koji je značajan za grad, dok su osvojene medalje sportski efekat. Takmičari su se kod nas lepo osećali, a neki su bili ovde više puta.
Koji je recept za uspeh kluba i koliko je napora potrebno da se održi u teškim vremenima?
Posle svih teških godina „Proleter” je propadao i došao sam u situaciju da ga vodim kada je trebalo da ispadne iz prve lige. Nasledio sam klub koji je bio u „ruševinama”. Izmenili smo stručni štab, promenili Upravni odbor, napravio sam tim od veoma sposobnih saradnika, među kojima prvenstveno ističem Dragana Vuleševića, koji je preuzeo „Proleter” kada sam postao predsednik Saveza. Uz mnogo rada utrli smo stazu uspeha. Bili smo deset puta prvak države uz dva odlična nastupa u kupu evropskih šampiona. „Proleter” sada ne brine za budućnost, jer uz podršku Grada, koja je svih ovih godina bila izuzetna, funkcioniše vrlo ozbiljno. Ovom prilikom se svima zahvaljujem. Napravljena je bajka koja nije samo „mojih ruku delo” već delo svih u Rvačkom savezu i Rvačkom klubu „Proleter”. To je dugotrajna borba, ali i privilegija – da radimo ovaj posao sa puno strasti i ljubavi. IVA BOŽIĆ
BORBA ZA OLIMPIJSKI SPORT
Pre pet godina bilo je ideja da se ukine rvanje kao olimpijski sport, ali to je sprečeno, prvenstveno zahvaljujući Nenadu Laloviću, predsedniku Svetske rvačke federacije, njegovom smislu za biznis i diplomatskim kvalitetima, to je sprečeno. On je uspeo da na olimpijskoj sesiji prezentuje promene u rvanju i ubedi Međunarodni olimpijski komitet da nas vrati u porodicu olimpijskih sportova. Lalović je odabrao tim saradnika koji je vrlo brzo napravio promene u pravilima i kategorijama. Sport je učinio dostupnijim gledaocima, promenio je vizuelni identitet – od takmičara, sudija, od dvorane do borilišta. Žene su više uključene. Rvanje je drevni olimpijski sport koji nije destrukcija nego veština, vraćen je gde mu je mesto i mi smo ponosni na to. Na dobrom smo putu i zahvalni smo što nas predvodi čovek sa naših prostora.
