Rok kritičar i publicista Petar Peca Popović koji je karijeru izgradio u časopisima „Džuboks” i „Rok”, bio je u poseti Zrenjaninu poslednji put na projekciji filma „Zarobljeno vreme” (Trapped time), koji zapravo govori o Popoviću i zlatnom dobu rokenrola na prostorima bivše Jugoslavije. U razgovoru je podsetio na čuvenu beogradsku Gitarijadu na „Sajmištu” održanu 1966. godine kojom i započinje film, a na kojoj su učestvovale i dve zrenjaninske grupe.
– Od 250 prijavljenih grupa koje su dobile pravo da učestvuju na toj prvoj Gitarijadi, dve grupe su bile iz Zrenjanina, „Meteori” i „Zlatne maske”. Imajući u vidu šta se tih godina dešavalo, kakva je scena bila, kakva se muzika pravila, uopšte kakvo mišljenje se o rok muzici formiralo, jasno vam je da je ovo bio velik uspeh. Treba da se ponosite svojom rok istorijom – istakao je Petar Peca Popović.
KORENI SE NE ZABORAVLJAJU
Prošlo je više od pola veka od održavanja Gitarijade, a zrenjaniska rok scena i dalje živi. Zvuk je postao nešto tvrđi, trenutno dominiraju pank i hard kor bendovi. Ipak koreni se ne zaboravljaju. U razgovoru sa članovima bendova koji su šezdesetih i sedamdesetih vladali rok scenom, evocirali smo uspomene na godine rokenrola u gradu na Begeju.
Aleksandar Aca Đerić, frontmen i osnivač grupe „Meteori” (1962), u svojoj istoimenoj knjizi sabrao je godine svirki benda. Nezaobilazna je i Gitarijada na kojoj su osvojili osmo mesto u konkurenciji od 250 prijavljenih grupa. Deo iz Đerićeve knjige podseća na taj za njih veoma značajan događaj.
– Uoči finalne večeri imali smo sastanak sa žirijem, po jedan član iz svake grupe je trebalo da prisustvuje. Dogovorili smo se o redosledu nastupa i preporučeno nam je da izvedemo autorske kompozicije. Predložio sam bendu da izvedemo jednu moju i jednu Radinu (Radovan-Rada Todić) autorsku numeru i tri obrade. Većina grupa izvela je samo obrade stranih autora, a „Meteori” su, među prvima u Jugoslaviji, imali i sopstvene, autorske pesme. Osvajanje osmog mesta je zaista naš najveći uspeh – seća se Aleksandar Aca Đerić.
Prvi zvuci električnih gitara i muzika ove grupe, čuli su se u zgradi nekadašnje kafane „Poslednji dinar” (danas pošta u ulici Žarka Zrenjanina) u kojoj su održavane i prve igranke.
Mića Janković „Fleš”, živa legenda rokenrola i voditelj emisija „Ponekad nedeljom” i „Nove senke stare svetlosti” na Radio „Zrenjaninu” sa kojeg se često čula škripa gramofonskih ploča preko kojih je puštao muziku, nakon filma „Zarobljeno vreme” setio se zlatnog doba zrenjaninskog roka.
LJUBAV PREMA ROKENROLU
– Svaka ulica, svaki kvart u gradu imao je svoje lokalno instrumentalne sastave. Inspiracija je bio film „Veseli klub mladih” sa 14 poznatih numera, zatim kultni britanski instrumentalni bend „Šedouz” (Shadows) sa pesmom „Apači” (Apache) iz 1960. čije su akorde svi početnici „skidali”, a Toni Stil, Ričard Klif, Peter Kraus su bili uzori. Zrenjaninski rokenrol je počeo po ondašnjim mesnim zajednicama, a rokeri su svoj mladalački bunt ispoljavali kroz muziku koja je tada bila, da tako kažem zabranjena. Danas rok nije dominantan muzički pravac kao pre ali ipak opstaje – priča Mića „Fleš”.
Naš sugrađanin i ljubitelj „tvrđeg” rokenrola Duško Malbaški „Dule Cepelin” imao je bogatu kolekciju gramofonskih ploča među kojima njegovih omiljenih bendova „Led Cepelina” (Led Zeppelin), „Džetro tala” (Jethro tull), „Pink flojda” (Pink floyd), i drugih.
– Moja generacija je u to vreme slušala radio Luksemburg, jer Radio Beograd još uvek nije imao rok emisije. Sećam se prvog, starog radija preko kojeg sam slušao muziku. Emisije su počinjale oko ponoći, signal je bio dosta loš, krčalo je i šuštalo, ali ljubav prema rokenrolu je bila jača. Kasnije je počelo „Veče uz radio” Nikole Karklajića, „Hit radija 202” i top lista „Diskomer” na „Studiju B” koju sam redovno pratio i zapisivao aktuelnosti na domaćoj i svetskoj rok sceni. Još i danas čuvam tu svesku – pamti Duško Malbaški.
Veselin Vesa Vujčić takođe nosi nadimak „Cepelin” i nekadašnji je član zrenjaninskih „Omega” koje nisu učestvovale na Gitarijadi, ali svakako pamti taj događaj. Osvrnuo se na današnju situaciju i dodao da zrenjaninska rok scena živi, ali da joj treba vratiti stari sjaj.
M. Malbaški
„TETKA ANA” NA NOVOSADSKOM BUM FESTIVALU
Značajan za rokenrol bio je Bum festival (Boom festival) koji je trajao svega nekoliko godina (Ljubljana 1972 – Novi Sad 1978). 1977/78. učestvovao je zrenjaninski bend „Tetka Ana” koji je ime dobio po našoj poznatoj sugrađanki Ani Vukotić. Prvi disko klub u Gradu takođe se zvao „Tetka Ana”.
– Nazivu je kumovao naš prijatelj, režiser Milan Vukotić, sin Ane Vukotić. Osnovani smo nakon raspada benda „Konac i dugme” 1977. Odmah smo postali autorski bend koji je imao svoje kompozicije. Učestvovali smo na poslednja dva novosadska Bum festivala što smatramo najvećim uspehom. Prvu singl ploču u izdanju PGP-a snimili smo 1978. godine, prodata je u 78.000 primeraka, a sa nje se izdvaja hit „Slatka Marija” – ispričao je Boško Živojinov Bole, fromtmen „Tetka Ane”.
