Zrenjaninske plate niže, a korpa skuplja!
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine u junu ove godine prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Srbiji je iznosila 95.804 dinara, dok je vrednost potrošačke korpe bila 103.384 dinara. To znači da se platom moglo finansirati tek oko 92% mesečnih izdataka.
U Zrenjaninu je situacija znatno nepovoljnija – prosečna primanja zaposlenih (86.618 dinara) bila su dovoljna za pokrivanje samo 76% troškova domaćinstva, budući da je korpa koštala čak 113.107 dinara. Prosečna plata u našem gradu bila je za 9.186 dinara niža, a potrošačka korpa za 9.723 dinara skuplja od republičke! Proizilazi da nivo životnog standarda u našoj sredini u odnosu na republički zaostaje čak za 18.909 dinara mesečno.
Odnos prosečne plate i mesečnih izdataka domaćinstva u Zrenjaninu je ispod republičkog nivoa duži niz godina. U periodu jun 2017 – jun 2024. godine životni standard u Gradu bio u proseku čak za 17,8% niži u poređenju sa državnim. Pri tome, radi se o dugoročnoj pravilnosti, a ne o kratkoročnoj pojavi. U poređenju sa republičkim nivoom, u gradu na obalama Begeja su tokom poslednjih sedam godina plate bile u proseku niže za 6,3%, dok je istovremeno prosečna potrošačka korpa bila za 10,2% skuplja. Ovakvi trendovi su doveli do toga da je danas standard sugrađana čak za 21% manji u odnosu na prosek građana Srbije.
Glavni razlog je sve veći zaostatak gradske u odnosu na republičku prosečnu platu, koji se povećao sa 3.700 din. (jun 2017) na 9.186 dinara (jun ove godine). U razdoblju 2011-2023. zarade zaposlenih beleže manji ukupan rast u Zrenjaninu (+98,8%) u poređenju sa državom kao celinom (+113,3%). Ukoliko se uporedi period pre i nakon pandemije korona virusa, uočiće se da su zrenjaninske plate u junu 2019. godine bile niže za 3,8% od republičkog proseka, da bi se ta razlika povećala na čak 9,6% juna 2024. godine.
Situacija bi mogla postepeno da bude unapređena na dva načina. Prvi je da se utvrde razlozi zbog kojih je ovdašnja prosečna potrošačka korpa u kontinuitetu skuplja od republičke, te da se (u meri u kojoj je to moguće) deluje u pravcu smanjivanja te razlike. Drugi je da se kreiraju uslovi za otvaranje kvalitetnijih i bolje plaćenih radnih mesta. Preduslov za rast zarada u Gradu je da se u strukturi lokalne privrede povećava udeo savremenih, tehnološki naprednih, kreativnih i na inovacijama zasnovanih delatnosti. Tako će se podsticati i tražnja za visokoobrazovanom radnom snagom koja poseduje savremena znanja, kompetencije i veštine.
Iako u pogledu stepena zaposlenosti Grad ne zaostaje, očito je da treba poboljšavati njenu kvalitativnu strukturu. Tako bi se mogao preokrenuti i trend nevraćanja (odliva) mladih i obrazovanih sugrađana nakon završenih studija. Geografski položaj i najavljeni infrastrukturni projekti (auto-put) svakako pogoduju privlačenju kvalitetnog ljudskog kapitala. Međutim, perspektivnim kadrovima su potrebni profesionalni izazovi i kvalitetno zapošljavanje, a to znači više kompanija koje posluju u savremenim industrijama gde se stvara više dodate vrednosti. U tom pogledu, naročito je važno da donosioci odluka iskoriste sve mogućnosti koje im stoje na raspolaganju da stimulišu razvoj domaćih perspektivnih preduzeća i preduzetnika.
