Tužna bi nedelja. Kao i prethodne dve. Kada je otišla… voda iz naše česme. A rezervnu česmu, ni eko, ni uličnu pumpu (koje su uništene), nemamo… Ni nedeljnu supu nismo imali. Nešto malo što smo natočili u one velike boce u kojima kupujemo vodu za piće, čuvamo je kao suvo zlato. Trebaće, šta da se radi… Ili za sledeću nedelju, ko to zna, kako nas je krenulo… Jer, voda je stigla kasno uveče, a zbog slabog pritiska nije mogla da se koristi, pa smo se opet nervirali. Sistem imaš-nemaš.
I baš sam u nedelju dobila račun za utrošenu vodu. Tako da mi je bilo duplo tužno. A najtužnije je bilo to što sam odmah u ponedeljak račun platila.
Ustvari, ipak je najtužnije to što se saopštenja vodovodnog preduzeća kao „kopi – pejst” dobijaju iz nedelje u nedelju. Da sam ja neko, a naravno da nisam, potrudila bih se da kao gradska uprava dobijem pravo obaveštenje i da o tome obavestim javnost. Jer, već je prevršila dara meru, strpljenje je na izdisaju, i bar kao građani grada Čikaga, pardon Zrenjanina (stalno mi je u glavi „Radovan Treći”) imamo pravo da znamo o čemu se tu, zapravo, radi. Da ne bi bilo ovaj rekao ono, ovaj je nadristručnjak i nema pojma, onaj ne misli dobro…
Ovoga puta, na izvorište gde je kvar otklanjan bio je i gradonačelnik Čedomir Janjić sa saradnicima. Zaista ne sumnjam da ekipe ulažu velike napore da se, ajd i ja da kažem, „havarija sanira”, ali ostaje osnovno pitanje ZAŠTO. I pitanje KAKO da toga više ne bude. I KO će Zrenjanincima konačno da kaže ima li to veze sa puštanjem u rad novog postrojenja za prečišćavanje vode…
Videla sam fotografije sa izvorišta gde se radilo do kasno u noć. Bager kopa. U kanalu, gde su postavljene cevi, radnici ulažu napore da urade ono što je do njih. Zaista im nije bilo lako, i to je fakat.
Ove redove ispisujem u ponedeljak, oko 14 časova. Pravo objašnjenje o tome šta se događa, ja ne videh. Možda će ga biti ovih dana, pa se ograđujem unapred.
Ponedeljak je počeo uz mlake radijatore. Dobro, krenulo je… A krenuće i računi…
