naša svakodnevica

Piše: Milena Bečejac Kada iz Miletićeve ulice krenete Balkanskom prema Begeju, i nesvesno uplovljavate u prošlost, uprkos vremenu koje je

Piše: Milena Bečejac Upoznala sam je kada je upisala naš Tehnički fakultet. Imala je šanse da dobije indeks nekog fakulteta

Piše: Milena Bečejac Čekamo u redu ispred pošte. Ko za pakete, ko da plati račune… sve sa maskama, na pristojnoj

Piše: Milena Bečejac Posle Drugog svetskog rata, u Zrenjaninu su počela da niču nova stambena naselja, među njima i ono

Piše: Milena Bečejac … Jer ništa ne traje večno/čak ni hladna novembarska kiša… (Guns N’ Roses)… U kineskoj radnji u

Piše: Milena Bečejac Zgrade iz prošlih vremena, on koje su ostale i preostale prkoseći vremenu i nemaru, imaju svoje priče

Piše: Milena Bečejac Korona, korona već mi je dodijala. I maske, i distance, i odluke Kriznog štaba šta se mora,

Piše: Milena Bečejac Dečja nedelja. Obično je to vreme kada osmesi najmlađih ispune gradski trg. Ova godina je takva kakva

Piše: Milena Bečejac Već dugo, mlečno-mesna sala na Maloj pijaci na Lesnini ne radi. Na vratima stoji šturo obaveštenje da

Piše: Milena Bečejac Nema u gradu mnogo uzvišenja. Tu, i tamo. Sve ravno, tek poneka ulica ima „pad”… Ako krenete