Počela je nova školska godina. U osnovnim školama na teritoriji Zrenjanina, svečano će biti za 1.534 đaka prvaka: uz dobrodošlicu starijih drugara i darove koje im je pripremio i Grad, ovoga puta, uz uobičajene – rančeve i pribor- i udžbenike. Lep gest, ali roditeljima starijih učenika, osnovaca i srednjoškolaca, taj svečani 1. septembar, znači ogroman izdatak u sve tanjem porodičnom budžetu. Razne table i stubovi po gradu prepuni su oglasa o kupovini, ali i prodaji udžbenika, neki đaci će ih naslediti od starijih sestara ili braće, školskih knjiga ima i na buvljaku…
Nije to ništa novo, nove su samo cene. I to ne samo knjiga (na sreću pa mogu da se nabave i na rate preko škole), rančeva (izraz školska torba se davno izgubio), odeće, obuće i drugog. Ali, imamo dodatni problem (možda „istorijski”) što se već dugo suočavamo sa visokim cenama pre svega osnovnih životnih namirnica, pa potom dalje preko sredstava za higijenu i ostalih potrepština, do komunalnih usluga. Ali, ni to nije sve. Najavljuje se poskupljenje mnogo toga, a u ovim danima koji idu ka jeseni i zimi, najviše brinu cene daljinskog grejanja, struje, plina i čega sve ne. I, uopšte, već se pominju restrikcije, apeluje se na štednju energije (nema više: „moramo se kupati, prljavštinu stresti…”), cene skaču li skaču, prave se računice koliko treba para za zimnicu, recimo za omiljeni ajvar… Ne znam kako će to sve izgledati jer ne bih da se sećam takvih nekih dana za koje sam mislila da su iza nas jer ćemo napredno koračati u bolje sutra. Ali, eto, događa se to što se događa, i to ne samo nama, nego i celom svetu (što nije nimalo utešno).
Eto, umesto da se radujemo da će biti još sunčanih dana, u ponedeljak je grad zadesila provala oblaka. Mnoge ulice su se odmah pretvorile u rečna korita, rupe na pešačkim stazama se nisu ni videle, ali već znamo gde su pa pažljivo hodamo. Bilo je toplo, kiša je lila, a deca i mnogi odrasli koračali su bez kišobrana, opušteno – kao oproštaj od leta kome se bliži kraj.
I kao prkos nevoljama koje nas sustižu…
