(436) Da li manje razvijeni mogu da dostignu razvijene
dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Procena je Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) Srbije u 2015. godini iznositi 0,7 odsto. Za stopu rasta koja je niža od jedan odsto ne može se reći ništa drugo osim da predstavlja najavu eventualnih poboljšanja. Ova stopa rasta se može označiti kao povoljna (bolje ikakav rast nego nikakav), ali nikako i kao dovoljna.
Ekonomisti, a još više političari, skloni su da pridaju previše pažnje stopama rasta, da „veličaju” rezultate ostvarene na tom planu, bez prethodnog kritičkog promišljanja o tome šta zaista stoji iza tih promena. Na primer, iako može dobro da zvuči to što BDP u nekoj zemlji u ovoj godini raste za oko 1 odsto, to da će u narednoj godini porasti za 2 odsto, pa u onoj narednoj za 3 odsto, postavlja se pitanje šta to u realnosti znači. Da li je moguće, i pod kojim uslovima, da manje razvijene države poput naše stignu one razvijenije?
Srbija će u 2015. godini (prema podacima i procenama MMF-a) prema ostvarenoj stopi rasta (0,7 odsto) biti tek na 162. mestu od 184 rangirane države. Od naše zemlje brži rast BDP-a, a samim tim i bolji rang prema ovom kriterijumu, ostvariće Rumunija (3,4 odsto), Crna Gora i Makedonija (3,2 odsto), Mađarska (3 odsto), Albanija (2,7 odsto), Slovenija (2,3 odsto), Bosna i Hercegovina (2,1 odsto), Bugarska (1,7 odsto), Hrvatska (0,8 odsto) itd.
Međutim, bitnije od toga jeste da shvatimo da nije najvažnije kolika je stopa rasta, već to za koliko u apsolutnom izrazu raste BDP. Razmotrimo sledeći hipotetički primer. Ukupan BDP Srbije je u 2014. godini iznosio oko 44 milijarde dolara (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku). Potencijalni rast BDP-a od oko 1 odsto značio bi da će BDP u narednoj godini iznositi oko 44,4 milijarde dolara (apsolutan prirast vrednosti BDP-a je 0,4 milijarde dolara). Sa druge strane, neka ekonomski snažnija i veća država, na primer Rumunija ili Češka, koje u 2014. godini imaju BDP od oko 200 milijardi dolara, mogu imati i manju stopu rasta, ali će više ekonomski napredovati. Naime, čak i duplo sporiji rast (od 0,5 odsto) državi koja ima BDP od 200 milijardi dolara donosi apsolutni prirast od jedne milijarde dolara. To znači da bi se u ovom našem primeru razlika u vrednosti BDP-a u 2015. godini između Srbije i Češke povećala za 0,6 milijardi dolara, iako je manje razvijena država (Srbija) ostvarila duplo veću stopu rasta. Drugim rečima, ako manje razvijene države žele da tokom vremena smanje razliku u vrednosti BDP-a u odnosu na razvijenije zemlje, onda je potrebno da njihov BDP raste po mnogo većim stopama rasta. U realnosti se to, ipak, ne događa.
Bez ikakve sumnje, bolje je da BDP raste nego da opada. Bolja je bilo kakva njegova pozitivna stopa rasta od negativne. Međutim, pre donošenja nekih konkretnijih zaključaka u vezi sa efektima njegove dinamike, važno je da razumemo šta ta dinamika zapravo znači.
