Hoćemo li u 2019. godini dobiti ispravnu vodu iz vodovodne česme? Probni rad fabrike vode je u toku i u ovom trenutku izgleda više da hoćemo, nego da nećemo. Mada, tako se činilo i lane, kad su prečistač pustili u rad, pa ništa…
I nije to bilo prvi put da nam se učini kako nam je dobra voda, takoreći, na dohvat ruke. Nadali smo se tome i onomad, kad je potpisan ugovor sa Nemcima, koji su potom, napravili i pilot postrojenje, poslužili su nam tu novu vodu u plastičnim čašama, na Trgu slobode, da je isprobamo – pa opet ništa. Dođe druga vlast, poništi taj ugovor, pa opet sve ispočetka. Da i ne pominjem stare nade kada smo za fabriku vode, valjda, davali i samodoprinos, bilo je to još u nekadašnjoj Jugoslaviji (u nekom prethodnom životu) – pa i tada ništa. Međutim, možda će ovaj pokušaj biti srećniji…
Hoćemo li u 2019. godini dobiti novo ime grada? U ovom trenutku više se čini da nećemo, nego da hoćemo. Zato što je, među promene u tekstu gradskog Statuta, predložen i stav da novo ime ne može bez referenduma. A na referendumu se teško postiže saglasnost o bilo čemu. Mada, nikad se ne zna.Jer vidimo da aktuelna vlast ima simpatiju za prekrštavanje, već su se izjasnili, srce im je, kažu, na strani Petrovgrada. Vlast su, imaju dovoljno resursa da zakažu referendum, pustiće u rad svoju moćnu izbornu mašinu i pobediće, kao što pobeđuju na izborima.
Ali će jednom, u nekoj budućnosti (ko zna – možda još za mog života), na izborima pobediti neka druga politička opcija. Dobiće mandat da usrećuje narod, pa će i ona organizovati referendum za novo ime grada. Zašto ne bi, zar nije referendum demokratsko sredstvo? Jeste, kako nije. I tako u krug, sve demokratski…
Curiculum vitae, što bi rekli stari Latini…
