Učitelj Dejan Bošnjak je pre više od 50 godina osnovao kino sekciju sa laboratorijom iz koje će se vremenom izroditi i foto-klub. Nazvan je pomalo zagonetno „CD 13”, te mnogi nisu znali njegovo značenje. Objašnjenje je sasvim jednostavno. Prema rečima članova, nalazio se u ulici Cara Dušana broj 13. Imenu je kumovao Dragan Nedeljković Ćipi. Kroz Klub su prošli mnogi fotografi koji i danas od zaborava čuvaju najlepše gradske predele. Neki od njih su: Vladeta Milojević, Srećko Lapadat, Tibor Arva, Ranko M. Savčić, Ivan Pančić i u to vreme najmlađi među njima – Jovan Drndak Njegović.
Petar Pera Marković stanovao je u blizini i posećivao je Klub. Kasnije je postao poznati filmski montažer. Redovan član je bio i Jovan Denis Caran, lutkar.
Za pola veka nastalo je hiljade fotografija od kojih dobar deo, nažalost, nije sačuvan. Svedočile su o svim važnim događajima u našoj sredini. Klub je jedno vreme bio ugašen, ali je ponovo osnovan. Na njegovom čelu danas je Aleksandar Žarkov koji okuplja lokalne fotografe i ljubitelje ove umetnosti.
KAKO SE „KRAO” ZANAT
Svoja sećanja saopštio nam je Vladeta Milojević, član i jedan od reosnivača Kluba. Od 1973. učestvuje na izložbama, a u „CD 13” je došao 1975. godine.
– Fotografijom sam se bavio još u ranoj mladosti, ali to ne računam u ozbiljno (smeh). Kada sam otišao na Mašinski fakultet u Novi Sad, poneo sam i fotoaparat koji sam tada imao. Bio je to ruski „FED”, kopija poznate nemačke „Lajke” (LEICA). Fotografije nisam izrađivao dok ne „ispucam” film, a svoju laboratoriju nisam imao. Filmove sam nosio na razvijanje u Foto-studio „Beograd”, poznatu zrenjaninsku radnju koja, nažalost, više ne postoji – prisetio se Vladeta Milojević.
Kada se vratio u Zrenjanin, saznao je za Foto-klub i odlučio da se pridruži kolegama.
– U to vreme došao je i Ivan Pančić, koji je imao mnogo iskustva i od koga su svi „krali zanat”. Uvek smo imali sveže ideje i razmenjivali ih. Mogu da kažem da smo imali veliku podršku lokalne sredine, uz nas je bio čak i Komitet – kazao je naš sagovornik.
Prema Milojevićevim rečima, važna činjenica za rad Kluba je ta da ga je prepoznao i Foto-savez Jugoslavije (FSJ), kasnije Srbije i Vojvodine. U to vreme, dodaje naš sagovornik, organizovale su se godišnje izložbe Jugoslovenske fotografije. Po ondašnjim odlukma tu čast dobijala je svaka druga republika odnosno pokrajina. Klubu je ta uloga pripala, podseća Milojević, 1986. i „Dani fotografije” došli su u naš grad.
– Zrenjanin je vrveo od ljudi, ali i poznatih umetnika iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore – rekao je Milojević i dodao da je nesrećnih devedesetih zamro rad Kluba „CD 13”.
ZAPAŽENI U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI
Prve fotografije Ivan Pančić objavio je još 1965. u časopisu „Foto-kino revija”, a tri godine kasnije i u listu „Zrenjanin”. Bio je sportista u mladosti, te je naročiti trag ostavio u toj oblasti. Za svoja dela dobijao je i međunarodna priznanja. Sa posebnim osećajem za detalj i trenutak, neumorno je snimao vrhunske, svetski poznate sportiste, ali i pionire i poletarce. Beležio je brojna takmičenja – od velikih borilišta do lokalnih terena. Njegove fotografije nalaze se u više od 120 svetskih novina i časopisa. Laureat je i Nagrade Grada Zrenjanina za 2021. godinu, kada je obeležavao sedam decenija bavljenja ovom umetnošću. Iako je u penziji, i dalje sa velikim žarom i energijom dokumentuje događaje u gradu i okolini.
– Tri, četiri godine vodio sam statistiku, a posle su to preuzeli drugi iz Foto-saveza Jugoslavije (FSJ). Za to vreme bili smo po učešću, bodovima, ali i osvojenim nagradama kao Klub dve godine prvi u Jugoslaviji. Zvanično smo proglašeni za najbolje dva puta. Jednom smo bili treći i četvrti. Od autora, po rang listi FSJ, iz Zrenjanina je tada najbolji bio Miroslav Perić koji danas živi u SAD. Potom sledi Bela Sigeti, a ja sam bio treći. To znači da su Zrenjaninci u to vreme imali prva tri mesta u bivšoj Jugoslaviji – kazao je Pančić.
Prema njegovim rečima imali su devedesetak aktivnih izlagača, osim članova koji su bar jednom učestvovali na nekoj od izložbi. Više je onih, napominje naš sagovornik, koji su imali po 50 ili 100 učešća, pa nije čudo da je zrenjaninski Klub bio proglašen za najbolji.
– Organizovali smo izložbe, učestvovali na Kupu Jugoslavije gde smo sa osvojili četvrto mesto. Slalo se deset fotografija od čega je jedan autor smeo da priloži dve. Učestvovalo je barem petoro Zrenjaninaca. Srećko Lapadat se izdvojio brojem bodova i najvećom ocenom, ali nam je u konačnom zbiru izmaklo treće mesto. Od aktivnijih i uspešnijih autora spomenuću Vladetu Milojevića i Vladimira Vladu Nedeljkova – rekao je Pančić.
MEĐUNARODNA SARADNJA
Pančić se prisetio i Zrenjaninaca koji su nosili značajna zvanja. Prema njegovim rečima, prvi kandidat za zvanje majstora fotografije po pravilniku FSJ bio je Zoran Simin 1987, drugi Miroslav Perić 1989, treći je 1992. bio on, a četvrti Janoš Koso 1997. godine. Pančić je naglasio da je on jedan od prvih Zrenjaninaca koji je imao titulu foto-amater prve klase (FA-1). Isto zvanje su imali i Vladeta Milojević, Goran Milankov i Srećko Lapadat. Tu su i Bela i Vesna Sigeti, Vladimir Nedeljkov, Milorad Radlovački Rus, Dejan Papić i drugi.
Ispričao je i jednu zanimljivost koja prevazilazi lokalne okvire i govori o brojnim aktivnostima kojima su se fotografi bavili.
– U Poljoprivrednoj školi u to vreme imali smo dva odeljenja u kojima su bili učenici iz Nigerije. Oni su u Zrenjanin došli u sklopu međunarodne saradnje. Njih tridesetak se učlanilo u „CD 13”. Svi su uspešno završili kurs koji je vodio Vladeta Milojević i sa stečenim diplomama vratili su se u Nigeriju. Tada su prostorije Kluba bile u Miletićevoj broj 3 – rekao je Pančić.
Tibor Arva je u foto-svet zagazio još kao srednjoškolac. Kako je rekao, bio je samouk. Njegova prva ideja o fotografiji je bila novinska, jer je želeo da se bavi novinarstvom. Kako kaže, kompletan žurnalista mora svoju priču da oplemeni slikom.
– Moja prva mini fotoreportaža iz 1980. bila je „slika-potpis” kako su tada zvali taj novinarski žanr. Radilo se o mom komšiji koji je na njivi pronašao lane koje je ostalo bez majke i odgajao ga u svom dvorištu. Doneo sam tu priču u redakciju, to je bila moja „ulaznica” u tadašnji list „Zrenjanin”. ѕTu sam sreo svog prvog učitelja i mentora Branislava Milina. Koristili smo analogne fotografije, a sva štampa je tada bila crno-bela. Prelazak sa improvizovane, mračne komore u kuhinji mojih roditelja u pravu, dobro opremljenu foto-laboratoriju lista „Zrenjanin” bio je za mene gigantski napredak – prisetio se Arva.
Tada je koristio fotoaparat „Praktica EE3” sa dva fiksna objektiva i blicem. Njih i danas upotrebljava na digitalnim fotoaparatima, jer su izuzetnog kvaliteta i neobičnih karakteristika za današnje objektive.
– Drago mi je da „CD 13” nastavlja tradiciju. Naša zajednička ideja je popularizovanje fotografije, druženje i izlaganje radova naših članova, ali i drugih fotografa iz Zrenjanina koji se prijave za našu izložbu. Obradujem se kad neki lokalni autor, koji nije formalno član Kluba, dobije nagradu. Iako imam i Fejsbuk i Instagram, uvek ću se boriti za to da je prava fotografija samo ona koja je odštampana na papiru. Tada je kompletna i završena.
Dok postoji samo kao fajl zavisi od veličine i podešavanja telefona ili ekrana. Tek kada je na papiru možemo da kažem: „To je to. To je ta fotografija” – istakao je Arva.
Miroslava Malbaški foto: I. Pančić, J. D. Njegović, portal volimzrenjanin.com
